Produžetak za legalizaciju objekata

Izmenama koje je usvojila Skupština Srbije pojednostavljena je procedura za legalizaciju bespravno podignutih objekata, odnosno, građani će moći lakše i jeftinije da dobijaju građevinske i upotrebne dozvole. Vlasnici objekata u izgradnji koji nemaju dozvolu imaju mogućnost da to prijave nadležnim organima radi pribavljanja potrebnih dozvola u roku od šest meseci.

Gradska uprava je dužna da u roku od 90 dana obavesti vlasnika o uslovima za izdavanje dozvole za gradnju. Od dana prijema obaveštenja da je moguće usklađivanje sa urbanističkim planom, vlasnik bespravno podignutog objekta dužan je da dostavi svu potrebnu dokumentaciju u roku od narednih 90 dana.
Izgradnjom objekata do 800 kvadrata i manje složenih konstrukcija moći će da rukovode lica s višom školom, ako imaju položen stručni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva. Umesto skupog glavnog projekta, graditelji će ubuduće moći da dostave samo idejni projekat, skice ili fotografije. Cena legalizacije biće u nadležnosti lokalne samouprave, a trebalo bi da bude prilagođena platežnoj sposobnosti podnosilaca zaheva.
Zakonom je ukinuto plaćanje visoke naknade za korišćenje zemljišta za objekte koji neće moći da budu legalizovani, a opštine će same urediti pravila o utvrđivanja nadoknade za zemljište.

Precizirano je da projektovanje i izgradnja javnih objekata i javnih površina moraju u obzir uzimati prostor za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Prekršioci te odredbe biće kažnjeni od 10.000 do 50.000 dinara.

Bespravna gradnja i prazne ruke

U Srbiji je, prema procenama, bespravno sagrađeno ili dograđeno dva miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora. Mnogi građani bili su neoprezni, pa su kupovali stanove ne samo bez građevinske dozvole, nego i bez priključaka za vodu i struju u takozvanoj sivoj fazi. Investitori takvih stanova zaradili su veliki novac i zidaju dalje, a kupci su još podstanari, nemoćni da ih nateraju da završe stanove. Na kraju su jedino oni platili danak neopreznosti, a neki od onih koji bespravno zidaju nikada nisu odgovarali.

Oko 150 građana kupili su stanove na Konjarniku od investitora Aleksandra Lukića. Novac su dali pre dve godine, ali se još nisu uselili. Za većinu to je bio jedini način da dođu do svog stana. Nemaju struju. Zgrada nije legalizovana, pošto nije ni završena. "Smatram sebe baš prevarenom, ne samo ja, to je sudbina svih nas. Ovo ne može ni da se proda, vidite na šta to liči. Uopšte mi nije jasno kako taj čovek može da posluje", kaže Aleksandra Krsmanović-Pešić.

(Arhiva)

Isti problem od 2002. imaju kupci stanova na Karaburmi. Ti stanovi su sagrađeni nelegalno i do danas nisu dovršeni. Prema novom Zakonu o gradnji, priključci za struju i vodu ne mogu se dobiti bez građevinske dozvole.

Dok kupci mašu ugovorima u kojima stoji da izgradnja u grubim radovima podrazumeva dovedenu električnu, kanalizacionu, vodovodnu i telefonsku instalaciju do stana, investitor Aleksandar Lukić kaže da legalizacija i uvođenje struje nisu bili njegova obaveza. "Mi pravimo objekte i isporučujemo stanove i objekte u sivoj fazi i grubim radovima, to je naša obaveza. Troškovi legalizacije, izričito stoji u ugovoru, participacije za priključak, idu na teret kupca", kaže Lukić.

Gradska građevinska inspekcija koja je preuzela nadležnost od opština trenutno sprovodi nadzor nad novim Lukićevim gradilištima na 12 lokacija širom Beograda. Kupci njegovih stanova sumnjaju da Lukić ima podršku vlasti.

S(t)an... (arhiva)

Milan Marković, bivši predsednik opštine Palilula, a sada poslanik, za vreme čijeg mandata je Aleksandar Lukić gradio bespravno na Karaburmi, kaže da je opština protiv njega podnela oko 13 krivičnih prijava i da mu je srušeno oko 3.000 kvadrata. On zida i dalje jer je opština bila nemoćna da ga zaustavi. Zbog neefikasnosti države bilo je potrebno i po dve godine da od zapisnika o divljoj gradnji dođe do rušenja. Problem je, kaže Marković, što je nemoguće takvim investitorima oduzeti nelegano stečenu korist. "Slaba mu je vajda opštinska vlast. Obim radova je mnogo veliki da bi mu opština bila partner u bilo čemu. Vi govorite o jednom bespravnom graditelju, ne zaboravite da je on sitna riba", kaže Marković.

Aleksandar Lukić kaže da nema nikakve veze s ljudima iz vlasti. Smatra da je inspekcija ipak bila efikasna jer mu je srušeno ukupno 12.000 kvadrata. Ipak, hiljade je uspeo da sagradi, kao i brojni drugi investitori. Otkad je donet Zakon o gradnji, zidanje bez građevinske dozvole je krivično delo. Ostao je problem zgrada koje su pre toga sazidane.