Kampanja protiv nasilja u porodici

Od početka ove godine u Srbiji je 31 žena ubijena od strane svog partnera, a svaka treća je žrtva nasilja u porodici. Ove podatke ističu ženske organizacije koje od danas učestvuju u međunarodnoj kampanji protiv nasilja nad ženama. Da bi građanima Srbije skrenule pažnju na problem zlostavljanja žena, Autonomni ženski centar, izveo je, u 9 gradova u Srbiji, perfromans pod nazivom "Neme svedokinje". Ta akcija je organizovana i na beogradskom Trgu republike.

Psiholog Tanja Ignjatovič iz Autonomne ženske kuće kaže da je 11 od 31 ubijene žene stradalo kada su pokušale da napuste svoje muževe. Česti svedoci ubistava su deca: “Deca najčešće prisustvuju svađama, i vrlo često prisustvuju ubistvima, koja su često brutalna, dakle, deca maloletna, od dve ili tri godine, prisustvuju kada otac izbode majku nožem. Deca ponekad bivaju korišćena za manipulaciju od strane roditelja, odnosno oca ili njegovih srodnika.”, kazala je Ignjatović.

Osim žena, i deca su žrtve nasilja. Prema istraživanju Incest trauma centra iz Beograda, izvedenom na osnovu 139 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici – u periodu od aprila do oktobra ove godine – deca starija od 15 godina zlostavljana su u više od 56 odsto slučajeva i to fizički, emocionalno ili seksualno. Kada je reč o seksualnom nasilju, najčešći oblici su iskorišćavanje u pornografske svrhe, silovanje i incest. Seksualno nasilje se dešava najčešće u stanu nasilnika, a kada je reč o incestu - u porodici.

Na  konferenciji za novinare Incest trauma centra, Milena Živanović iz Odeljenja za krvne i seksualne delikte Gradskog SUP-a kaže da je nasilje u porodici, do prošle godine, smatrano “privatnom stvari porodice”. Do promene je došlo izmenom Krivičnog zakona, na osnovu kojeg je policija stekla pravo da goni nasilnike. Kazne – u zavisnosti od učinjenog dela – kreću se od novčane, za pretnju, do najmanje 10 godina zatvora za ubistvo: “U više navrata smo imali slučajeve da žene dođu i mole da se nasilniku zapreti, jer su oni do stupanja ovog člana zakona na snagu, znali da je to prekršajna kazna. On je izudara, a posle od njihovog zajedničkog budžeta plati novčanu kaznu, pa je zbog toga posle kažnjava i kaže: ti si kriva što si me prijavila. Uvek smo tu da budemo na strani žrtve, a da, naravno, radimo profesionalno svoj deo posla. Vidite da su kazne relativno visoke i država više ne toleriše nikakvo nasilje unutar porodice”, kazala je Živanović.

S druge strane, Tanja Ignjatović i pravnik Marija Lukić iz organizacije Glas razlike, smatraju da unete izmene novog krivičnog zakona nisu dovoljne: “Tu pre svega mislim na prevremene mere iseljenje iz stana. Sve ove žene ili većina njih su živele sa nasilnikom, zvale policiju i policija zapravo i nije imala dovoljno osnova i nije mogla da iseli tog nasilnika iz stana i da mu zabrani da kontaktira sa tom ženom, kao što postoji u mnogim drugim zemljama".

Prema rezultatima istraživanja Incest trauma centra, sve žrtve partnerskog nasilja u porodici su žene, uglavnom od 30 do 49 godina starosti, dok su svi nasilnici muškog pola iste starosne dobi. Istraživanje pokazuje i da je ta vrsta nasilja gotovo svakodnevna.

 Glavni problemi žrtava koje su više puta pokušale da napuste nasilnika je činjenica da žrtva živi sa nasilnikom, ima samostalne prihode koji nisu dovoljni za život, ima decu, a nasilnik je njihov otac. Prema podacima “Mreže poverenja”, od 51 odsto žrtava koje su se obratile policiji u 17 odsto slučajeva je sledilo dalje krivično gonjenje, a samo jedan nasilnik je osuđen.