ATANACKOVIC: REVOLUCIJE U RUMUNIJI I SRBIJI

Dramaticni oktobarski dogadjaji u Beogradu, okarakterisani kao demokratska revolucija, cesto su u stranim, a i u nekom domacim medijima poistovecivani sa rumunskom revolucijom, kojom je decembra '89. godine srusen Nikolae Causesku, bez obzira na to sto su se u Temisvaru i Bukurestu, za razliku od Beograda, danima vodile prave oruzane borbe, uz dosta zrtava, i sto je, za razliku od tadasnje Rumunije, ovde, barem formalno, postojao visepartijski sistem. Mirko Atanackovic, sadasnji dopisnika agencije Beta iz Rumunije, koji je '89. godine bio nas generalni konzul u Temisvaru, za B-92 poredi jugoslovensku i rumunsku revoluciju i kaze:

"Tu ima veoma mnogo slicnosti: u oba slucaja revolucija nije izbila - odnosno nije dovedena do pobedonosnog kraja u prestonicma, nego su prestonice kaskale za dogadjajima u zemlji. Antikomunisticka revolucija je pocela u Temisvaru i trajala je od 16. decembra do 22. decembra kada je konacno u Bukurestu oboren rezim Causeskua. Temisvar je imao neku ulogu naseg Cacka, Kraljeva i ovih drugih gradova koji su bili pokretacka, ili 'fizicka' snaga koja je srusila rezim. Velike su slicnosti i u zahtevima gradjana. I Rumuni kao i gradjani Srbije trazili su slobodu i demokratiju. Trazili su oslobodjenje od jednog tiranskog diktatorskog rezima. U Rumuniji je i formalno bio jednopartijski rezim, a kod nas je bio formalno visepartijski sistem, ali je opozicija sluzila kao dekoracija rezimu i rezim samo nije shvatio opasnost da ce se ta dekoracija pretvoriti u jednu opasnu stvarnost. Slicnosti su naravno i u diktatorskom paru. Posebno je interesantna slicnost izmedju supruga - obe su bile veliki ljubitelji akademskih titula a da pri tome nikako nisu demonstrirale veliku strucnost i znanje. Poznato je da je Elena Causesku zavrsila samo tri razreda osnovne skole, a cetvrti je ponavljala", kaze Atanackovic.

O razlikama bivsi konzul kaze: "Razlika je u tome sto je u Srbiji srusen samo rezim, ali ne i ustavni poredak. U Rumuniji je srusen i ustavni poredak, izgradjena je potpuno nova struktura vlasti - revolucionarna, a zatim je napisan novi ustav koji je usvojen na referendumu. Kod nas je taj tok znatno usporeniji jer mi nismo promenili ustav nego se i dalje mirna demokratska revolucija odvija usporenim tempom, sto znaci da nam se u strukturama vlasti nalaze i dalje ljudi iz starog rezima, sto u Rumuniji nije bio slucaj". ocenjuje .

Gospodina Atanackovica zamolili smo i da prokomentarise stavove pojedinih analiticara da u Jugoslaviji, kao i u Rumuniji do revolucija nije doslo spontano i da su opozicione snage u ove dve zemlje pripremile teren za prevrat, kontaktima sa vojskom i policijom.

"Sto se rumunske revolucije tice, ona je bez ikakve sumnje zapocela spontano - ono sto se dogodilo u Temisvaru bilo je nepredvidivo. Postoje dokumenti koji tvrde da je revolucija bila planirana u nekim strukturama vlasti, policije, vojske, pre svega u redovima zloglasne Sekuritate, ali da sve to nije predvedjino u vreme kada je izvedena revolucija. Revolucija je izbila u Temisvaru u kome je klljucalo nezadovoljstvo - ja sam u mojim diplomatskim izvestajima u julu 1989, suprotno svim diplomatskim prognozama ukljucujuci i nasu ambasadu u Bukurestu, napisao da Causeku nece docekati kraj godine. Imao sam u vidu vrenje u zapadnom delu Rumunije, gde su imali toliko hrabrosti da se suprotstave da Niku Causesku bude postavljen za prvog sekretara Komunisticke partije Temisvara, ali je to govorilo i da rezim nije u stanju da namentne Niku Causeskua, i ta ziska je bila u stvari pobuna oko Lasla Tekesa protestantskog biskupa (tada je on bio svestenik nizeg ranga). Ali je to opet sve bilo moguce u jednom Temisvaru koji je kosmpolitski grad, grad siroke kulture, demokratske tradicije, gde su Rumuni ustali da brane madjarskog popa", kaze Atanckovic i objasnjava:

"Kada se stvar iz Temisvara prenela u Bukurest, tamo su se evidentno i jasno uvukle i neke sekuristicke snage, i prvi ministar odbrane i ministar unutrasnjih poslova su uspeli da se inflitriraju u novu vlast, ali su kasnije osudjeni na sudskim procesima. Oni su bili tu koji su uspeli da se infiltriraju. Uvek ima takvih i ja ne iskljucujem da ce i kod nas biti tih snaga koji ce kroz tzv. drugi cinovnicki esalon, kroz snage u privredi u bankarstvu itd. pokusati da sacuvaju svoje pozicije, ali ne samo svoje nego i pozicije starog rezima".