Promena stava Velike Britanije i Holandije, ali jos rano za tvrdnje o suspenziji sankcija

Izvori Evropske unije u Briselu smatraju da je jos rano za zakljucak da li ce sefovi diplomatija Evropske unije 14. februara postici dogovor o suspenziji "laksih sankcija" prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, ali kazu da je doslo "do odredjene promene" u stavovima Britanije i Holandije koje su dosad bile protiv njihovog ublazavanja. Ono sto, medjutim, saznaje dopisnik agencije Beta Dragan Blagojevic je da ce na sledecem sastanku ministri zemalja clanica preispitati politiku sankcija prema Jugoslaviji.

Predsedavajuci EU, Portugalija, kao i Italija, Francuska, Grcka, Finska i druge zemlje petnaestorice su, kako je receno, zatrazile da se na predstojecem ministarskom zasedanju temeljito "pretrese" politicka sankcija prema Beogradu. Trinaest zemalja unije zahtevaju da se "privremeno stave van snage" embargo na aviosaobracaj i, mozda, i na isporuke nafte, uz istovremeno zaostravanje finansijskih i drugih mera koje su direktno uperene protiv lica i firmi u rezimu predsednika Slobodana Milosevica.

Prema recima funkcionera EU, promena stava Londona i Haga sastoji se u tome da se dopusta mogucnost suspenzije embarga na aviosaobracaj, dok bi se o isporukama nafte jos razgovaralo. Medjutim, trazi se da se prethodno zaostre sve finansijske sankcije protiv vlasti u Beogradu i prosiri spisak lica bliskih rezimu u Beogradu, kojima se zabranjuje izdavanje viza za ulazak na teritoriju zemalja EU.

Strucna tela Evropske komisije vec rade na prosirenju ove liste i moguce je da ona bude podnesena na usvajanje sefovima diplomatija petnaestorice 14. februara. Velika Britanija i Holandija, stavise, zahtevaju i da se sve dosad uvedene, a narocito finansijske sankcije, najstroze sprovode i da se zatvore sve "rupe" kroz koje su krsene odluke EU koje se odnose na zabranu novih investicija i kreditiranja izvoza u Srbiju, kao i zamrzavanje finansijske imovine u inostranstvu lica i firmi vezanih za rezim predsednika Slobodana Milosevica.

Jedno od vaznih pitanja, o kojima ce raspravljati i ministri EU 14. februara, jeste kako Crnoj Gori odobriti olaksice za izvoz na trziste EU, buduci da su petnaestorica te trgovinske preferencijale ukinule SRJ kao celovitoj drzavi, zbog toga sto vlasti u Beogradu odbijaju da prihvate i sprovedu demokratske politicke i ekonomske standarde i uslove EU.

Izvori u Briselu navode da su britanski i holandski predstavnici s tim u vezi stavili primedbe da bi, u slucaju da se nadje pravna osnova za takav, zasada jos uvek sporan korak, mnoge firme iz Srbije, ukljucujuci i one na koje se oslanjaju vlasti u Beogradu, poslujuci preko Crne Gore mogle takodje da koriste trgovinske olaksice koje unija ne zeli da odobri Beogradu.