EU traži punu normalizaciju s KiM

Zapravo, međuvladina konferencija Srbije i Evropske unije dešava se na marginama ovog događaja.

Prema ambicijama vlade u Beogradu, pregovori bi trebalo da se završe 2018. godine, kako bi 2020. Srbija postala punopravna članica EU, a najveći politički izazov u tom procesu predstavljaće normalizacija odnosa Beograda i Prištine.

Prema saznanjima "Novosti", koje su imale uvid u tekst pregovaračkog okvira, koji će biti predstavljen na sutrašnjem sastanku u Briselu, traži se postizanje sveobuhvatne normalizacije između Srbije i Kosova na kraju procesa i potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta u tom smislu.

Naime, kako pišu Novosti, "Sveto pismo" za pregovore predstavlja Pregovarački okvir, čiji sadržaj EU i dalje, do poslednjeg trenutka, drži u tajnosti. "Novosti" su, međutim, imale uvid u sadržaj ovog dokumenta koji će nam svih sledećih godina biti putokaz u komplikovanom i zahtevnom procesu evrointegracija.

Odnos EU prema pristupnim pregovorima utvrđen je na osnovu tri dokumenta, koji će, svi, sutra biti predstavljeni na Međuvladinoj konferenciji.

Pozicija EU za otvaranje pregovora sadrži političke odrednice, kontekst i angažman. Na šest stranica, u 18 tačaka, između ostalog se ističe da je reč o istorijskom događaju, a da je Srbija ostvarila neophodan stepen saglasnosti s kriterijumima za članstvo, naročito ispunjavajući ključni prioritet preduzimanja koraka ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa s Kosovom. Uz ime pokrajine istaknuta je zvezdica. Dokumentom se traži postizanje sveobuhvatne normalizacije između Srbije i Kosova na kraju procesa i potpisivanje pravno obavezujućeg dokumenta u tom smislu.

Drugi dokument je sam pregovarački okvir, koji sadrži principe za vođenje pregovora, predmet pregovaranja i pregovaračku proceduru. Ima 31 tačku, na 13 stranica. U njemu se, između ostalog, ističe da EU od Srbije očekuje da nastavi rad na punom poštovanju kriterijuma i uslova, da do kraja završi reforme, naročito pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformiše javnu administraciju, obezbedi nezavisnost ključnih institucija, slobodu medija, antidiskriminaciju i zaštitu manjinskih grupa. Napredak će se ocenjivati na osnovu kriterijuma iz Kopenhagena, čime se zahteva stabilnost institucija koje garantuju vladavinu prava, postojanje funkcionalne tržišne ekonomije i mogućnost ispunjavanja obaveza iz članstva, zatim na osnovu uslovljenosti iz procesa stabilizacije i pridruživanja i, na kraju, ostvarivanja normalizacije odnosa s Kosovom. Srbija mora u dobroj veri da primeni do sada postignute sporazume iz dijaloga i u potpunosti poštuje principe aktivne regionalne saradnje.

Istaknuto je da će se primenjivati novi princip na osnovu kog će se među prvima otvoriti poglavlja koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, ali, u slučaju Srbije, i poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa s Kosovom. Članice koje ne priznaju jednoglasno proglašenu nezavisnost pokrajine uspele su da na poslednjem savetu ministara izdejstvuju da se pitanje Kosova rešava samo u okviru ovog poglavlja.

"Posle izmena nacrta pregovaračkog okvira, pitanje odnosa s Kosovom više nije horizontalno povezano s čitavim procesom pregovora za članstvo", istakao je za "Novosti" šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak. Organizacija pregovaranja, kojom se određuju učesnici, ritam i mesto sastanaka, pripremna dokumenta i broj i naziv pregovaračkih poglavlja, treći je dokument kojim će se dve strane voditi u pregovorima. Na četiri stranice su navedeni tehnički podaci, među kojima i to da će se, kao i sa drugim zemljama kandidatima, ministarske konferencije održavati na svakih šest meseci.

Statistički, a ne politički

Politički, Kosovo neće biti prepreka u ostalim poglavljima, ali je jasno da će se, tehnički, često pojavljivati, kada bude reč o statističkim i drugim relevantnim podacima. Beograd i Priština će, takođe, morati da imaju takav pristup da se međusobno ne ometaju na putu ka EU.