Upozorenja sa nestajućeg ostrva

On je poručio da su klimatske promene pitanje ljudskog opstanka, a ne ekonomskog razvoja. Obraćajući se učesnicima skupa, Note Tong, predsednik Kiribata, upozorio je da su svi pokušaji da se klimatske promene spreče za nekoliko ostrva u Pacifiku uzaludni.

On kaže da je Kiribati već na tački sa koje nema povratka i da će uskoro nestati u vodama okeana.

"Planovi bilo kakve vrste, kada znate da ćete ostati bez zemlje, zaista nemaju nikakvog smisla. Uprkos tome, mi moramo da se potrudimo da mislimo na budućnost", kazao je Tong.

Najviša tačka na ostrvu sada je samo dva metra iznad nivoa mora. Oko 100.000 ljudi koji žive na ostrvu već su iseljeni iz mesta gde su vekovima živeli njihovi preci.

Novi Zeland izabran je za domaćina konferencije, jer sprovodi niz mera za smanjenje zagađenja, čime je postao lider u borbi protiv klimatskih promena.

"Izbacite navike kojima se zagađuje sredina i proizvodi ugljen-dioksid. Izbacite ih kroz prozor, odreknite ih se. Svi moramo biti spremni da se uključimo u bitku za smanjenje emitovanja štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte", kazala je predsednica vlade Novog Zelanda Helen Klark.

Veliko postrojenje za proizvodnju struje uz pomoć vetra podignuto je blizu glavnog grada, Velingtona. Grad će se uskoro snabdevati energijom iz izvora koji nije zagađivač.

Na Dan zaštite životne sredine, potpredsednik Filipina Noli de Kastro obećao je da će zaštititi tri reke koje prolaze kroz glavni grad. De Kastro je na deklaraciji koja poziva na očuvanje tri rečna toka u Manili ostavio otisak palca umočenog u krv.

To ukazuje na poseban značaj dokumenta.

"Ovo nije šala, svet se suočava sa zastrašujućom mogućnošću da planeta pokaže svoje najgore lice, ako nastavimo da je zloupotrebljavamo i zanemarujemo", upozorio je De Kastro.

Ministri ekologije najrazvijenijih zemalja obećali su prošlog meseca da će do 2050. prepoloviti emisiju zagađivača.

Oni, ipak, nisu odredili ciljeve za period do 2020. godine, koji je od ključnog značaja za sprečavanje klimatskih promena.

Stručnjaci apeluju da se zagađenje smanji za 40 odsto u narednih 10 godina.

U suprotnom, na svojoj koži osetićemo najgore posledice globalnog zagrevanja, suše, poplave, razorne oluje i povećanje nivoa mora.

Povećanje temperature za samo 2 stepena Celzijusa ostaviće do 2050. godine oko dve milijarde stanovnika planete bez vode, a oko 30 životinjskih i biljnih vrsta će nestati.

Kiribatima preti nestanak za 50 godina

Ostrvskoj državi Kiribati preti nestanak zbog rasta nivoa okeana, državljani već traže novu domovinu.

Država Kiribati, koja se nalazi na ostrvima između Havaja i Australije, mogla bi da bude potopljena za 50 do 60 godina.

Uzrok su klimatske promene i rast nivoa okeana, rekao je karibatski predsednik Anote Tong, prenose slovenački mediji.

Zbog toga je Tong, tokom posete Novom Zelandu, rekao da se Kiribati pripremaju za dan kada više neće imati sopstvenu državu. Iako je to, prema Tongovim rečima, bolno, predsednik Karibata je već počeo da traži novu domovinu za 100.000 svojih državljana.

Zbog toga je Tong novozelandsku premijerku Helen Klark zamolio da na Novi Zeland primi više ljudi sa Kiribata, pre svega dobro obrazovanih, kojima je već poručio da će, ako se budu preselili na Novi Zeland, tamo biti punovredni sudržavljani, a ne begunci.