Dačić u Buenos Ajresu kao kod kuće

Tito nikad nije bio u Buenos Ajresu a postoji legenda da je kao građevinski radnik dvadesetih i ranih tridesetih godina prošlog veka zajedno sa stotinama drugih proletera učestvovao u izgradnji čuvene železnice u oblacima u Salti, na tromeđi sa Čileom i Bolivijom, 1300 kilometara severozapadno od Buenos Ajresa. Ova priča nikada nije istorijski dokazana.

Evita i Banderas: Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova dobio je prilikom boravka u argentinskoj prestonici diplomu znamenitog posetioca, a ne počasnog gosta kako su nam prevele dve prevodilice koje je vodio na put. Antonio Banderas je samo dva dana pošto je Dačić primio diplomu znamenitog posetioca u istom pozlaćenom salonu gradske skupštine na Plasi de majo dobio titulu počasnog gosta. Postoji gradacija u buenosajreskim počastima: od znamenitog posetioca, preko počasnog gosta, do počasnog građanina.

Banderas se, primajući priznanje, nije usudio da istakne svoje poznavanje Buenos Ajresa u kome je snimajući Evitu (1996) i druge filmove boravio i po nekoliko meseci. Dačić je sve što zna i ne zna odmah bacio na videlo pred domaćine: „izvanredno ukusna hrana, tango, dobar provod, dobro vino, lepe žene – kao da pričamo o Beogradu…I zato, što na umu to na drumu. „Ja mislim da Buenos Ajres i Beograd treba da se pobratime”. Zna još i za Če Gevaru, Evitu, Mesija i Maradonu. Malo li je za nekog s kim hoćemo da zbratimimo naš Beograd. I mi volimo fudbal. I Argentinci ga vole, dvaput svetski prvaci (1978, 1986) , vicešampioni na poslednjem Mundijalu u Brazilu.

Dačić je bio student generacije , ali ne čita Vikipediju (ima sada i na srpskom), i poziva se na neke svoje druge izvore: Argentina je osma zemlja u svetu po broju stanovnika, rekao je ponesen priznanjem koje mu je uručeno u Buenos Ajresu. O naglom porastu broja argentinskih stanovnika još nije izvestio niko na svetu, sem Bete, Tanjuga i našeg Ministarstva spoljnih poslova. Čista ekskluziva. Dok ceo ostali svet tvrdi da je Argentina na 33. mestu u svetu po broju stanovnika, mi joj dodeljujemo osmo mesto. Niko to od nas nije tražio. Nisu nas na to primoravali ni Zapad ni Istok. Ni Vašington, ni Moskva, ni Brisel. Samo Dačić i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, na čijem sajtu još i ovog trenutka stoji da je istina ono što kaže ministar: Osma po broju stanovnika!

“Nikada se u Argentini, u Buenos Ajresu nisam osećao kao gost, već kao u svojoj kući”, rekao je Ivica Dačić argentinskim medijima (Pahina 12). Koliko li će da nas košta ako u zemlju sa pet Nobelovca, izvrsnom hranom i vinom, osmoj po veličini teritorije i 33 po broju stanovnika na svetu, odluči da navraća još češće i nego što u nju dolazi Argentinac Lionel Mesi, i u kojoj ni sam Tito nije bio nijedanput. Ako Dačić odluči da prestigne Banderasa, mi smo bankrotirali. Jesmo bliski sa Argentinom, politički i po mentalitetu, i po spoljnoj politici, ali problem je geografija.

Sudija: U Španiji, istražni sudija Pablo Rus (34), postao je prava zvezda.

Njegova popularnost proističe iz činjenice da je na putu da raskrinka lanac korupcije u vladajućoj Narodnoj partiji Španije koja dostiže do samog vrha vlasti. U istragama se došlo i do članova kraljevske porodice, koja je do skoro bila nedodirljiva.

Za ovog sudiju, kako do sada izgleda niko nije nedodirljiv. Ispituje se svaka (zlo)upotreba avionskih karata, letovanja na Kanarskim ostrvima, računi u švajcarskim bankama , prekomerni troškovi na putovanjima, organizovanje svadbi i rođendana na račun osiromašenog državnog budžeta, primanje skupih poklona, duple plate, finansiranje stranke na vlasti i u opoziciji, od strane velikih kompanija…

Po mišljenju većine, korupcija je jedan od glavnih razloga što je Španija u krizi i što iz nje izlazi sporo. Više od 92 odsto Španaca smatraju da je sporost sudskih procesa i pretrpanost sudova najveća smetnja u borbi protiv korupcije. Španija je članica EU sa najvećim brojem nerešenih sudskih slučajeva.

O Pablu Rusu govori se međutim sa divljenjem, jer je uspeo da pokaže da neće odustati dok stvari ne dovede do kraja.

Ne boji se ni Seržo Moro sudija iz Brazila, koji se smatra ekspertom za otkrivanje perača novca. U istražnom zatvoru je na desetine direktora iz Petrobrasa, najveće kompanije Latinske Amerike, koja zapošljava 80 hiljada ljudi. Na meti su i funkcioneri vladajuće Radničke partije. Kao nesporni teoretičar za pravno gonjenje velikih zverki umešanih u nelegalno bogaćenje, Seržo Moro sada važi i za čoveka koji svoje znanje sprovodi u delo.

Već je postigao da se nekolicina pritvorenih pismeno obaveže da vrate nekoliko stotina miliona dolara u budžet Brazila. U pitanju su njihovi računi švajcarskim i američkim bankama.

U Portugaliji je pritvoren bivši portugalski premijer, socijalista Žoze Sokrateš, a sudski spisi govore da su mu koferi novca prenošeni u Pariz, gde se privremeno nastanio kada je odlazio sa premijerske funkcije.

Na Balkanu se čeka da se sudski rasplete još neki slučaj Sanader.