15 godina od bombardovanja RTS-a

Porodice, kolege i prijatelji položili su vence i upalili sveće kod spomenika "Zašto?" u parku kod zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici. 15 godina nema odgovora na pitanje zašto je životi izgubilo toliko ljudi.

Vence su položili v.d. direktor RTS-a Nikola Mirkov, predsednik Upravnog odbora RTS- a Milan Nikolić, predsednik NUNS-a Vukašin Obradović, članovi porodica i kolege poginulih radnika.

Nikolić je, nakon polaganja venaca, rekao da je bombardovanje zgrade RTS-a "strašan zločin".

"Ja bih rekao čak i ratni zločin. Na tom mestu sudarila su se dva ludila, jedno domaće i jedno međunarodno i nastradali su nevini ljudi. Naši zločinci bili su oni koji ove ljude nisu na vreme izvukli ljude iz ove zgrade. Drugi, međunarodni zločinci, odlučili su da mimo svih međunarodnih principa i mimo Saveta bezbednosti, napadnu jednu zemlju, gađajući i civilne ciljeve", istakao je Nikolić.

On je naveo da ostaje da se istraži ko je dao naredbu da se bombarduje jedan medij, i sa druge strane ko nije dao naredbu da se evakuacija izvrši na vreme.

"Nadam se da će Komisija za istraživanje ubistva novinara nastaviti rad i na ovom slučaju i da će se jednog dana doći do toga ko je sve kriv što ovi ljudi nisu evakuisani", rekao je Nikolić.

"Makar ušli u NATO jednog dana, moraju se označiti krivci, i mora se ustanoviti princip da se ne smeju gađati medijski, i uopšte civilni ciljevi", poručio je Nikolić.

Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića, rekao je da krivci za smrt radnika, koji su bili upozoreni na tačan čas napada, još uvek nisu procesuirani.

"Zašto i kome je bilo potrebno da ovih 16 nevinih ljudi izgubi živote?", upitao je Medić. "Želimo da saznamo punu istinu i da se odgovorni privedu pravdi", poručio je on.

Tanjug

U bombardovanju zgrade u Aberdarevoj ulici pre 15 godina poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video-mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27) i Branislav Jovanović (50), tehničari u masteru, Dragorad Dragojević (27), Dejan Marković (39) i Milan Joksimović (47), radnici obezbeđenja. Nastradali su i Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32) i Ivan Stukalo (34), tehničari, Siniša Medić (32), dizajner programa, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54,) monter.

Udruženje novinara Srbije naglašava "da još uvek nije sprovedena celokupna istraga ovog ratnog zločina”. Bombardovanjem RTS-a 1999. godine ustanovljena je, upozorava UNS, praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti i ne smeju biti smatrani za vojni cilj.

UNS u saopštenju ističe da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika smatra ratnim zločinom.

To udruženje je pozvalo Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosnu agenciju da Komisiji za istraživanje ubistava novinara učine dostupnim sve bitne činjenice za utvrđivanje odgovornih za ovaj težak zločin.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

UNS takođe podseća da je Evropska federacija novinara (EFJ) 2011. godine pozvala svoje članice da se pridruže obeležavanju 23. aprila, Dana sećanja na 16 radnika RTS-a ubijenih u NATO bombardovanju.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan iznoseći kontradiktorna objašnjenja. Specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu u Hagu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je 2002. godine osuđen na 10 godina zatvora, s obrazloženjem da nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Tanjug

UNS je naveo i da podržava i ceni dosadašnji rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i da "očekuje da će ona imati ključnu ulogu u rasvetljavanju svih okolnosti ubistva 16 medijskih radnika".

Komisija za utvrđivanje istine o ubistvima novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, proširila je svoj mandat i na slučaj ubistava radnika RTS-a u bombardovanju 1999. godine.

Predsednik Komisije Veran Matić kaže da Komisija ima nove podatake o ubistvu radnika RTS-a tokom bombardovanja 1999, ali da zbog istrage ne može da govori o tim podacima.

Matić je kazao da je slučaj dosta komplikovan, jer je već obavljen sudski proces, kojim je doneta pravosnažna presuda protiv tadašnjeg direktora RTS-a Dragoljuba Milanovića, ali da postoji otvorena mogućnost za mnogo širu liniju odgovornosti.

On je dodao da Komisija utvrđuje krivicu na više nivoa. Na prvom nivou bi trebalo da istraže kako je moguće da zgrada nije adekvatno evakuisana i da se utvrdi odgovornost u lancu komandovanja.

Drugi nivo tiče se međunarodne odgovornosti, odnosno odgovornosti onih koji su prvi put doneli odluku da bombarduju jednu medijsku kuću i izazovu smrt 16 ljudi.

On je dodao da se pogrešno stvaraju predrasude da će daljim istraživanjem pokušati da se amnestiraju oni koji su direktno "bacili bombe", ali da je deo istrage usmeren i na njih i da Komisija želi da utvrdi ko je sve odgovoran u ovom slučaju.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

U proleće svake godine, u znak uspomene na poginule radnike RTS, održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16".