“Nekadašnji DOS je desetkovan”

Komentarišući njihov ishod, Stojiljković kaže da "ko je napustio Srbiju 6. oktobra 2000. godine danas ovo smatra neviđenim čudom ili bizarnošću".

Ono što je nekad bilo u formaciji DOS-a koji je 2000. godine ubedljivo došao na vlast, kaže Stojiljković, danas je "politički marginalizovano, desetkovano i u velikoj meri u vanparlamentarnom statusu".

S druge strane, kaže, stranke koje su vladale devedesetih godina, takozvana "crveno-crna koalicija", sada su trijumfalno ponovo na vlasti, mada sa drugačijijm rasporedom nego u Miloševićevo vreme.

U Srbiji imate zlatno pravilo političkog populizma, objašnjava, a to znači da se na vlast dolazi kritikom prethodne političke elite koja je zaboravila kako to žive obični građani i koja je postala birokratski samoživa i neosetljiva.

I to, kako tvrdi, svuda pali, a posebno kod nas, jer srpski mentalitet ima večitu potrebu za populizmom.

"Građani i ambicija u krizama daju fantastične rezultate, a uvek se traži ista roba - borba protiv korupcije. Ako ne budete uspešni u tome, kao što je Tadić nekoliko puta obećavao pa nije završio, onda to pripadne drugom. Ako to Vučić sada ne završi, opet će neko porasti na nivou borbe protiv korupcije i političke otuđenosti", objašnjava Stojiljković.

Rezultati na izborima su, prema njegovim rečima, puna naplata onoga što je na neki način krenulo još 2012. godine, a danas se završilo fragmentacijom političkog prostora.

Sada su ispod cenzusa ostali i URS, DSS, LDP, a Stojiljković i to objašnjava fragmentacijom biračkog tela koje nema osećaj za suptilne razlike u njihovim programima. U situaciji kad je jedna partija prišla polovini biračkog tela, on ističe da strategija opozicije mora biti udruživanje, koje je ovde izostalo.

"Njihova beskrajna samozaljubljenost dovela ih je do toga da nisu mobilisali ni onaj deo biračkog tela koji ih je ranije podržavao, a koji ovog puta nije izašao na izbore", ocenjuje Stojiljković.

Njemu je neshvatljivo da su obe demokratske stranke na izbore izašle odvojeno, jer kako kaže, ko to normalan pre izbora napušta sopstvenu stranku i dovodi je u situaciju da i jedni i drugi vise o koncu.

Prema njegovoj oceni, da nije prethodnog dobrog učinka vlasti u Beogradu, DS ne bi prešao cenzus, a da nije bilo koalicione podrške, Lige socijaldemokrata Vojvodine pitanje je da li bi Tadićeva stranka prošla.

Neoliberali, koji su se izjasnili za ulazak u NATO imaju ograničenu podršku, dodaje on, a ovoga puta ni Dinkića nije spasila socijalna retorika prema kojoj nema stezanja kaiša.

"Čini mi se da sama najava Dinkića da izlazi iz političkog života jeste signal odgovornosti", podvlači Stojiljković.

Poruka za obe demokratske stranke, ali i ostale ispod cenzusa, je da je njihova perspektiva u ozbiljnoj unutarstranačkoj reorganizaciji i fokusiranju na nove političke vođe.

To u neku ruku važi i za SNS, jer i oni, podvlači Stojiljković, zbog količine vlasti koju poseduju, moraju da se fokusiraju na više ljudi pored Vučića.

Komentarišući najave da će nova vlada biti formirana najkasnije do 1. maja, Stojiljković je kazao da je moguće da se to dogodi i ranije, jer sada ostaje samo razmišljanje da li da SNS pravi sama vladu ili ne.

Na pitanje šta su za njega najizglednije kombinacije, odgovara: "Sa ovakvim rezultatom se može sve. Ono što zapadne demokratije očekuju jeste da se vlast srdačno osmehne manjinskim partijama. Mada, imam osećaj da će se u ovakvim situacijama zaigrati i sa drugima", smatra Stojiljković.

Pozicija naglašenog odbijanja da se uđe u koaliciju Đilasove DS obavezuje ih, kako kaže, da se sada drže po strani, ali je saradnja naprednjaka moguća sa koalicijom SPS-PUPS-JS i sa koalicijom oko Borisa Tadića.

Od nove vlade, kako kaže, očekuje da će napraviti ozbiljne rezove. U najmanje godinu dana, smatra Stojiljković, vlast će morati da smanjuje plate i otpušta ljude, a to nikad nije rađeno jer su "naše politike pokazivale zavidnu veštinu odlaganja teškog 'dana D'."

"Ovog puta je odlaganje nemoguće, imajući u vidu količinu dugova zemlje. Uz to, SNS zna da se sada bije važna bitka. Aura se jako brzo troši, a građani sada isključivo razmišljaju o fobičnoj situaciji siromaštva i straha. Ukoliko SNS bude igrao na to da ojača svoju poziciju dubljim političkim dijalogom i konsenzusom, da se nasloni na socijalni dogovor sa poslodavcima i sindikatima, onda to ima šanse da uspe", zaključio je Stojiljković.