Dete meta senzacionalizma

“Posle listanja jučerašnjeg izdanja pojedinih dnevnih novina verujem da je većini čitalaca ostao gorak ukus u ustima”, kaže Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, povodom izveštavanja medija o stanju povređenog M. P. (2008), čiji su roditelji Palko i Ilonka Ponjiger smrtno stradali prilikom pada sa šestog sprata vojno-samačkog hotela u Batutovoj ulici u Beogradu.

Pojedini štampani mediji u Srbiji juče su, na naslovnim stranama, objavili fotografije deteta, puno ime i prezime, upotpunjene krajnje neprofesionalnim naslovima, što je, ističe Obradović, nedopustivo.

“Upozoravam kolege da se na ovaj način krši Zakon o informisanju i novinarski kodeks, koji propisuje da je novinar dužan da zaštiti identitet maloletnika. Ovde je reč o jeftinom senzacionalizmu i ne razmišlja se o posledicama ovakvih postupaka. Čak i mediji koji slove za ozbiljne posežu za ovakvim načinom pridobijanja čitalačke publike. Sve vrvi od neprofesionalizma!”, upozorava Obradović pozivajući porodicu ili buduće staratelje deteta da podnesu prijavu protiv određenih medija Komisiji za žalbe Saveta za štampu, koja će odlučiti da li je prekršen novinarski kodeks.

Postupak za kršenje novinarskog kodeksa pred novoosnovanim Savetom za štampu može da pokrene oštećena strana ili određeno udruženje koje štiti prava maloletnika, uz pristanak staratelja deteta.

“Medij koji je prihvatio nadležnost Saveta dužan je da objavi informaciju o tome da prekršio novinarski kodeks, objavljujući određene informacije. Problem je u tome što neki mediji još nisu prihvatili nadležnost ovog tela”, objašnjava Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije i član Saveta za štampu.

Pojedini mediji su, bez sumnje, prekršili Zakon o informisanju, koji propisuje da se u javnim glasilima mora voditi računa o zaštiti prava maloletnika i da sadržaj javnog glasila ne bi smeo da naškodi moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnika. Maloletnik se, u skladu sa zakonskim odredbama, ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes. Ipak, prijave protiv medija koji krše zakon retko stižu do sudova jer se, ističu naši sagovornici, ljudi osećaju bespomoćno zbog sporosti sudova i neizvesnosti ishoda ovakvih parnica.

“Informacije o zdravstvenom stanju pacijenta spadaju u domen privatnosti, a novinari ne bi smeli da ih koriste jer na taj način drastično krše etički kodeks. Čak i kad državni organi prekrše svoja ovlašćenja i odaju im pojedine detalje, novinari ne bi smeli da koriste dobijene informacije”, ističe Jeremić.

Tamara Lukšić Orlandić, zamenica zaštitnika građana zadužena za dečja prava, apelovala je juče na medije da imaju malo više obzira prema akterima određenih tragičnih događaja.

“Ne znam šta time dobijamo kada vidimo sliku ili ime i prezime deteta. Da li ga onda više žalimo? Odajući informacije o zdravstvenom stanju deteta, medicinska struka je prešla granicu privatnosti, a svako dete ima pravo na nju”, ističe ona, dodajući da se plaši da je to dete sada obeleženo za ceo život.