Popis stradalih u ratovima

Spisak se odnosi na stradale u ratnim sukobima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u periodu od 1991. do 1995. godine.

Direktorka FHP Nataša Kandić je rekla da je obaveza svakog društva da napravi bilans koliko je osoba stradalo i nestalo.

Prema njenim rečima, nevladine organizacije mnogo su uradile kada je su u pitanju žrtve rata.

''Ali, proces suočavanja sa prošlošću ne može ostati u rukama nevladinih organizacija, već mora da nosi pečat države", kazala je Kandićeva, prenela je crnogorska novinska agencija MINA.

''Kada se uporedi broj stradalih sa državama u regionu, Crna Gora ima daleko manje stradalih od ostalih. Ali stradanje i jednog čoveka je velika katastrofa", kazala je ona.

„Došlo je vreme da se svako ime zna, da se upamti, da se napravi popis i da preživeli koji su bili svedoci, govore šta se dogodilo", rekla je Kandićeva.

Svi su osetili, navela je ona, da postoji potreba za poimeničnim popisom, kako u budućnosti ne bi bilo manipulacije brojevima.

„Sada će se svako ko je stradao znati imenom i prezimenom. Svi su shvatili da se mora prekinuti balkanska praksa i kultura - da se govori o brojkama, a da se ne znaju imena stradalih", rekla je ona.

Kandićeva smatra da, kada bi pitali političare o imenima žrtava rata, ne bi znali da ih nabroje.

„Kada su imena javno zapisana, i kada se nalaze u državnom dokumentu, onda je to trajno sećanje na teško breme prošlosti, na rat kao jednu najveću ljudsku katastrofu", rekla je ona.

Kandićeva je rekla da javno zapisana imena imaju potencijal da odvraćaju ljude da ikada više uzmu oružje i krenu da brane državne interese.

Ona je kazala da joj je žao što nema predstavnika Ministarstva odbrane jer, kako je navela, najviše stradalih je onih koji su pripadali tadašnjoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

„Ministarstvo ima najveću obavezu da pomogne stvaranju poimeničnog popisa jer su pozivi, u ime države, išli iz vojnih organa", zaključila je Kandićeva.