Porezi za tajkune i ofšor kompanije

Deset godina od usvajanja zakona o porezu na ekstraprofit, srpski bogataši će ponovo biti oporezovani.

Ti akti se pišu na inicijativu predsednika Srbije koji je već tri puta neuspešno pozivao srpske tajkune da se odreknu dela svog bogatstva.

"To nije usmereno ni protiv koga pojedinačno. Ono što jeste činjenica da je gotovo 13 do 15 odsto naših kompanija nema sedište u Srbiji, iako im je centar poslovnog interesa Srbija. Samo grubo posmatrano to može da donese značajno povećanje poreza na dobit. Dakle, zakoni nisu protiv nikoga, to je samo oporezivanje onih pravnih lica čiji je centar poslovnog interesa Republika Srbija", kaže Diana Dragutinović, ministarka finansija.

Međutim, ministar ekonomije, poznat po borbi protiv esktraprofitera Karića, ne zna ništa o tome.

"Nisam čuo nijedan konkretan predlog šta se želi, kako, na koji način. Kada budem čuo konkretan predlog, bilo od predsednika ili ministarke finansija ili premijera, daću svoj komentar. Niko mi nijednu reč na tu temu do sada nije rekao", kaže Mlađan Dinkić, ministar ekonomije.

Ni u kabinetu premijera nisu upoznati sa mogućim izmenama poreskih zakona, ali kažu da je umesto dodatnog oporezivanja bolje da se bogati uključe u razvojne projekte.

"Moj utisak je da bogati ljudi žele to da urade i žele da budu legitimno predstavljeni kao normalni biznismeni u Srbiji i u tom smislu takav jedan razgovor bi sigurno dobro došao. Pre nekakvih poreza, mislim da jedan ozbiljan razgovor sa njima bi bio bitan, jer bi iz njega proizašao nekakav zaključak", kaže Jurij Bajec, savetnik premijera Srbije.

U Srbiji se primenjuje linearno oporezivanje, odnosno poreska osnovica je ista za sve plate. Dodatno oporezivanje bogatih za pojedine analitičare bi bio ekonomski neodrživ potez, naročito posle neuspeha zakona o porezu na ekstraprofit.

"Mora se reći da efekti nisu bili previše povoljni, nije naplaćeno onoliko koliko se očekivalo. I pitanje je kakav signal šaljemo poslovnim ljudima. U Srbiji će postati problem da ako je neko bogat, uvek će se pojaviti neko ko može da ga oporezuje", upozorava Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka.

Ideja Zakona o ekstraprofitu koji je usvojen 2001. godine je bila da ljudi koji su se obogatili tokom devedesetih koristeći privilegije tadašnjeg režima, vrate deo bogatstva u budžet. Primenom tog zakona naplaćeno je svega 70 miliona evra.

Simbol tadašnjeg zakona o ekstraprofitu bio je Bogoljub Karić koji je platio i najveći porez – tadašnjih 70 miliona nemačkih maraka, odnosno 35 miliona evra. Daleko iza njega se našao Miroslav Mišković, koji je morao da plati 4,3 miliona maraka i Milan Beko, koji je morao iz svog džepa da izdvoji skoro dva miliona maraka. Oni su se našli na listi od oko 200 pravnih subjekata kojima je određen ekstraprofit.

Od političkih stranaka Tadićevu inicijativu o dodatnom oporezivanju bogatih za sada je jedino podržao Srpski pokret obnove. Ostali navode da će reagovati tek kada budu čuli konkretan predlog.