Završna reč na suđenju Đorđeviću

Tužilac Čester Stemp zatražio je od sudskog veća da Đorđevića proglasi krivim po svim tačkama optužnice.

Optužnica mu na teret stavlja prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvoj polovini 1999. Stemp, međutim, nije predložio primerenu kaznu, rekavši da odlučivanje o tome ostavlja sudijama.

Tužilac je naglasio da je Resor javne bezbednosti MUP Srbije, čiji je načelnik Đorđević bio u kritično vreme, "odigrao ključnu ulogu" u sprovođenju zajedničkog zločinačkog poduhvata koje su u cilju progona Albanaca sa Kosova osmislile tadašnje vlasti u Beogradu.

"Pošto je propustilo da nađe rešenje za nenasilni albanski separatizam, vođstvo SR Jugoslavije i Srbije upustilo se u sprovođenje plana za promenu etničke ravnoteže na Kosovu, u kojem su učestvovale vlasti, vojska i policija...To je bilo nemoguće učiniti bez primene kriminalnih sredstava, odnosno bez progona Albanaca", rekao je zastupnik optužbe.

Usledila je, po Stempovim rečima, "sistematska kampanja nasilja i terora" tokom koje je "proterano 850.000 Albanaca, a hiljade su ubijene". Albanskim civilima pri proterivanju van zemlje, srpske snage, najčešće policija, oduzimale su dokumenta, kuće su im uništavane, a muškarci su odvođeni na stranu i streljani.

Isti obrazac ponavljao se širom Kosova, što je dokaz da zločini nad Albancima nisu bili izolovani i pojedinačni incidenti, kako je tokom suđenja tvrdila Đorđevićeva odbrana, nego deo plana, naznačio je tužilac.

Kao dokaz da je zločinački plan postojao, te da je general Đorđević svesno i dobrovoljno učestvovao u njegovom sprovođenju, Stemp je naveo operaciju prebacivanja "više od 800" tela Albanaca ubijenih na Kosovu u masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu kod Kladova i kod jezera Perućac u okolini Bajine Bašte.

Po tužiocu, bio je to pokušaj da se zločini prikriju, a visoko pozicionirani zvaničnici koji su transport organizovali time su postali umešani u višestruka ubistva za koja su morali znati i u vreme počinjenja.

Ključnu ulogu u tom poslu odigrali su Đorđević i tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković.

U izjavi na početku suđenja, optuženi Đorđević nije negirao da je organizovao prebacivanje leševa sa Kosova, tvrdeći da je to učinio po naređenju Stojiljkovića, posle njegovih pretnji.

Tužilac Stemp je danas odbacio tu tvrdnju, navodeći da dokazi pokazuju da su Đorđević i Stojiljković radili u istom cilju.

Precizirao da je do sada iz grobnica u Srbiji identifikovano 650 žrtava, koje su ubijene na više lokacija širom Kosova, u okviru kampanje masovnog proterivanja Albanaca.

"Udruženi zločinački poduhvat nije mogao biti sproveden bez policije, a delovanje Vlastimira Đorđevića u to vreme pokazuje da je on bio učesnik u tom poduhvatu, pomažući i podržavajući počinioce zločina", kazao je Stemp.

Đorđević je "naoružavao srpske civile", "koordinisao policijske operacije" i "dozvolio upotrebu paravojnih formacija poput Škorpiona" na Kosovu, u okviru rezervnog sastava MUP Srbije. Škorpioni su krajem marta 1999. u Podujevu ubili 19 žena i dece, a ubrzo su, uprkos tome, vraćeni na Kosovo, podsetio je tužilac.

Zastupnik optužbe tvrdio je i da je tokom procesa dokazao i Đorđevićevu komandnu odgovornost, podvlačeći da optuženi nije učinio ništa da zločine istraži i spreči, a počinioce, koji su mu bili podređeni, kazni.

Završnu reč na suđenju sutra pre podne izložiće odbrana generala Đorđevića.

Suđenje Đođeviću počelo je u Hagu krajem januara prošle godine, a tužioci su izvođenje dokaza završili u oktobru.

General Đorđević je, posle višegodišnjeg skrivanja, uhapšen 17. juna 2007. u Budvi, posle čega su ga vlasti Crne Gore izručile Tribunalu. U prvom pojavljivanju pred Tribunalom, izjavio je da nije kriv za zločine za koje je optužen.