„Belgrejd zu”, metafora nove Srbije

Serija dolazi iz kuće „Atom prodakšens“ i u 26 epizoda prati svakodnevicu stanara „Vrta dobre nade“ i ljudi koji se o njima brinu.

Ovaj Amerikanac, bivši novinar, a po obrazovanju astrofizičar, već petnaest godina se bavi TV produkcijom. Posetio je 190 zemalja i bio u preko 30 ratnih zona. Od 2008. živi u Srbiji i kaže da namerava da ostane ovde.

U konkurenciji je bilo 18 evropskih zooloških vrtova. Ko je odabrao beogradski i iz kojih razloga?

Izbor je moj. Volim ovaj vrt, odabrao sam ga prosto zato što je to jedna dobra priča. Kad vidite Dušana, Nađu, Maigu i ostale, koji apsolutno ostavljaju sopstveni život i porodice po strani da bi uradili sve što treba i usrećili te životinje, to zaslužuje moje poštovanje.

Niko nije savršen, ali kad pročitam kakav je ovaj zoo-vrt bio pre 25 godina i kakav je sada, šta su sve uradili, treba im aplaudirati. Osim toga, imate najvišu stopu rađanja i prirodnog začeća u celoj Evropi. U mnogim zoo-vrtovima životinje su zajedno, ali nisu psihološki zainteresovane za parenje. Ovde su iz nekog razloga srećne i vole da su zajedno. To znači da ih dobro hrane i dovoljno vole, da imaju mnogo pažnje i da im odgovara okruženje. Imate više beba u tom zoo-vrtu nego što mogu da snimim. Kada budete gledali seriju, videćete stvari koje ranije niste mogli. Nisam arogantan, ali ovo je trenutno najbolji program u ovoj zemlji, jer su ga napravili Srbi, priča je iz Srbije, realan je i pošten. Ovde imate dve vrste programa: ekstremni rijaliti šou kao što su „Farma“, „Veliki brat“ ili „Survajver“ i na drugoj strani ozbiljne vesti, dokumentarce, politički obojene i ostrašćene emisije. Mi smo u sredini. Snimamo ono što se dešava.

Serija je predstavljena kao spoj dokumentarnog i rijaliti pristupa. Zašto sve danas mora da bude rijaliti. Je li to opšti trend?

Nije trend, to je život onakav kakav jeste. Ne možete otići u zoo-vrt ili bilo gde i reći ljudima kako da se ponašaju. Mi hoćemo da uhvatimo stvaran život, prave priče i ljude, bez uplitanja u priču. Kada se umešate, ne vidite priču, jer vas zaslepljuje sopstveni utisak. Podaci o gledanosti za prve dve epizode su fantastični. Ciljna grupa su nam porodice, deca od četiri do deset godina. Ta deca su vam budućnost, a ona žele istinu, da gledaju ono što je realnost.

U kom periodu ste snimali?

Od kraja prošlog leta do početka proleća. Hteli smo da pokrijemo sva godišnja doba u prvoj sezoni i to ćemo pokušati i u sledećoj. Hteli smo da vidimo kako je 74 godine star vrt preživljavao na temperaturama ispod nule i sve ostalo. Otkako sam došao 2008. slušam loše priče o zoo-vrtu. Video sam hiljade dokumenata, ali nisam našao nijedan dokaz. Obišao sam 600 zoo-vrtova na planeti, upoznao stotine direktora. Postoje tri vrste: safari vrtovi u kojima se vozite i ne izlazite iz automobila. Onda imate vrtove poput onog u San Dijegu gde vam je praktično potreban dvogled da biste videli slona jer je predaleko. Vi imate jedinstveni istorijski dizajn, takozvani zoo-vrt na bliskom rastojanju. Vi gledate lava u oči sa metra udaljenosti, on gleda vas, vi ste bezbedni, on je bezbedan, vi ste srećni, on je srećan. Sve dok gosti ne hrane životinje. To je nešto najgluplje što sam video.

Da li su prva dva tipa zoo-vrta bolja za životinje, jer imaju veći prostor i slobodu kretanja?

Niko zasigurno ne zna šta je životinjama potrebno, jer one ne komuniciraju. Niko ih stvarno ne razume – ni onaj doktor što je u Kamerunu proveo 20 godina sa majmunima ni ja što ih 30 godina snimam širom sveta ne znam šta životinja voli. Ali morate imati dovoljno pametne ljude, kao što su ovi ovde, koji mogu da vide promenu u ponašanju, jer životinje komuniciraju energijom i obrascima u ponašanju.

Da li ste ranije imali prilike da posetite Beogradski zoo-vrt?

Jesam osamdesetih godina i sve što je urađeno je izuzetno. Kako su to uspeli u stalnoj borbi poslednjih dvadesetak godina zaista je neverovatno. Kad čujete koliko im je hrane potrebno, koliko slame, koliko sati dnevno provode tamo... Meni lično se ovde dogodilo nešto neponovljivo, što sam mislio da nikada neću doživeti. Dok sam istraživao na početku, vrt je dobio prinove, dva bela lavića. U Africi sam šest meseci snimao lavove, čekajući svakog dana u žbunju i nisam mislio da ću im ikada prići bliže. Četrdeset lavova je svakog dana bilo na deset metara od mene. Mladunčad su prilazila na pet metara sa pogledom koji je govorio „dođi da se igramo“. Psihologija je proradila, pomislio sam „molim vas, nemojte, jer ako dođete, mama će me ubiti“. Ovde su me čak odveli u jaslice za mladunce, gde niko ne ide. Tu sam video te dve pufnice radosti – Lolu i Đoleta. Samo što nisam zaplakao.

Kada će gledaoci u svetu imati priliku da vide seriju?

Biće emitovana na Diskaverijevoj mreži koja pokriva 175 zemalja, na Animal planetu ili nekom drugom njihovom kanalu. Sprema se posebna verzija na engleskom jeziku sa naratorom, u malo drugačijem, bržem stilu, sa 13 umesto 26 epizoda. Ali verovatno ne pre sledećeg oktobra. Trenutno Srbija ima priliku da je prva vidi.

Da li će „Belgrejd zu“ poslati u svet drugačiju, pozitivnu sliku o Srbiji?

Ne mogu ljudima da kažem šta da misle. Ja sam lično uživao. Mislim da je priča pozitivna, jer je iskrena i transparentna, to ovde ne vidite često. Nismo je pravili da bude ni pozitivna ni negativna, nego prosto stvarna i u tome je ključ. Prijatelji u Americi su je videli i oduševljeni su. Moj prijatelj poznati producent Dejvid Keli rekao mi je „čoveče, ideš u Sibir“. Rekao sam „ne, Srbija, bivša Jugoslavija“. Kada tako kažete, onda ljudi znaju. Odrasli smo uz Jugoslaviju. Bili smo odlični prijatelji, saradnici u filmu, na televiziji.

Kada odete u zoo-vrt, to je metafora jedne potpuno nove Srbije. Čist je, mesto uživanja i radosti, jedan obrazovni eksperiment. Ovog vikenda ili sledećeg, u zavisnosti od vremena, napravićemo porodični piknik na travnatoj površini u vrtu, sa gledanjem serije na video-bimu.
Ostajete u Srbiji?

Da. Posvećen sam ovoj zemlji, hoću da budem tu da vidim kako napreduje. Imam posao, vodim dobru kompaniju, ponosan sam na B92, na pekaru „Klas“ koja nam je mnogo pomogla. U Srbiji je teško odgonetnuti kako voditi biznis. Kad to otkrijete, onda je lako, ako imate dobrog advokata i računovođu i ako poštujete pravila. Ali problema trenutno ima svuda.

Imate li informacije šta je sa belim lavom Kasperom koji je u aprilu pozajmljen zoološkom vrtu u Oklahomi?

Moraćete da gledate seriju. Kasper uživa tamo gde je. Imam prijatelja koji ga posećuje svakog vikenda i kaže da je voljen i negovan. Duplo je veći nego kad sam ga poslednji put video. Sad je veliki lav. Ali gledajte seriju. Videćete i zanimljive stvari o lavu Đoletu.

Jeste li upoznati sa predlozima da se zoo-vrt premesti sa sadašnje lokacije?

Ja lično mislim da je to jedinstveni zoo-vrt, da ga ne treba premeštati ni menjati. Ako ga premestite, ljudi neće imati novca da odu do nove lokacije. On je obrazovni resurs broj jedan. Deca moraju da uče da poštuju životinje. Ne pomerajte ga. Proširite ga.

J. Kavaja