Skupština o osiguranju i zločinima

Skupština Srbije završila je danas načelnu raspravu o izmenama Zakona o osiguranju, a posle pauze trebalo bi da počne debatu o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Izmene Zakona o osiguranju, ukoliko budu usvojene, stvoriće pravni okvir za dalji razvoj i uredjenje ove oblasti.

Poslanici SRS i SPS najavili su da neće glasati za ta rešenja smatrajući da posle bankarskog novine vode uništavanju i ovog finansijskog sektora.

Opozicioni poslanici ocenili su da će taj zakon omogućiti da se domaća osiguravajuća društva privatizuju po niskoj ceni, a da monopol na tržistu kapitala dobiju strani vlasnici.

Ministar finansija Mirko Cvetković rekao je po završetku rasprave da se izmenama zakona menja samo način privatizacije dva osiguravanjuća društva sa društvenim kapitalom, DDOR Novi Sad sa 40 odsto društvenog vlasništva i "Dunava" sa većinskim društvenim kapitalom.

"Ono što je predloženo ovim zakonom, a tiče se privatizacije, za radne ljude i gradjane daleko je povoljnije od onoga što je danas na sceni", zaključio je ministar Cvetković.

Poslanici o postupku za ratne zločine

Skupština Srbije nastaviće sutra načelnu raspravu o izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.

Izmenama tog zakona predviđeno je da sud, na predlog tužioca za ratne zločine, može narediti nadzor osumnjičenih za pomaganje u skrivanju optuženih.

U današnjoj raspravi, poslanici opozicione Srpske radikalne stranke oštro su kritikovali predložena rešenja, a debatu su iskoristili da ponovo tvrde da se lideru radikala Vojislavu Šešelju krše ljudska prava u haškom Tribunalu.

Poslanik SRS-a Zoran Krasić rekao je da taj zakon, donet 2003. godine, preuzima definiciju o teškom kršenju međunarodnog humanitarnog prava iz statuta Međunarodnog krivičnog suda i upitao kako to može biti izvor prava za Srbiju.

Krasić je rekao da se predloženim izmenama želi postići to da se postupak protiv "jataka" ne vodi pred redovnim nego pred specijalnim sudom koji je, kako je naveo, pod kontrolom Nataše Kandić i nevladinih organizacija.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Žarko Obradović rekao je da je zanimljivo da taj predlog dolazi u skupštinu kada se sa svake strane priča o hapšenju i izručenju haških optuženika Ratka Mladića i Radovana Karadžića.

"Potpuna saradnja sa Evropskom unijom jeste nesporno hapšenje i izručenje ove dvojice ljudi, a na stranu to što nisu na teritoriji Srbije i što Srbija samim tim ne može biti odgovorna", naveo je Obradović.

On je ocenio da su predložene izmene zakona direktna posledica pritiska haškog Tribunala i glavne tužiteljke Karle del Ponte na pravosudne organe Srbije.

Obradović je naveo i da SPS taj predlog doživljava kao doprinos saradnji sa haškim Tribunalom kojoj se socijalisti, kako je naveo, apsolutno protive.

Predoženim izmenama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupcima za ratne zlocicne predviđena je mogućnost snimanja telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije drugim tehničkim sredstvom, kao i optička snimanja osumnjičenih za pomaganje u skrivanju optuženih za ratne zločine.

Mere nadzora i snimanja osumnjičenih za pomaganje optuženima za ratne zločine mogu trajati najduže šest meseci, a predviđeno je da ih sprovode organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija.

Na predlog tužioca za ratne zločine, sud može produžiti trajanje tih mera najviše dva puta u trajanju od po tri meseca.