Matić: Društvo se ceni po zdravstvu i obrazovanju

U publikaciji "Lideri društvene odgovornosti za 2015. godinu", razgovor je vođen sa Veranom Matićem, glavnim i odgovornim urednikom informativnog programa B9.

Naša dugoročna ideja je da stvorimo u društvu mnogo šire aktivnosti solidarnosti, da razvijemo dobročinstvo, filantropiju, proširimo frontove, ali i da ujedinimo snage. Želeli bismo da otvorimo i akademiju za dobročinstvo, filantropiju, gde bismo edukovali kako pojedince tako i predstavnike različitih kompanija i društvenih organizacija za društveno odgovoran rad

Najpoznatije akcije Fonda B92 koji je prošle godine obeležio deset godina rada su: „Bitka za bebe“, „Pokret 65 plus“, „Sigurna kuća“, „Hrana za sve“. Najavljeno je da uskoro pokrećete akciju „Bitka za škole“.

„Jedno društvo se najbolje ceni po tome kakvo mu je zdravstvo i obrazovanje. Nažalost, tu smo na dnu evropskih i svetskih tabela. Zbog toga naš Fond ta dva sektora shvata kao prioritete svog rada“, kaže Veran Matić, glavni i odgovorni urednik informativnog programa B92. Ovo je jedna od trajnih akcija koje mogu da okupe najšire slojeve društva, od pojedinaca, preko kompanija, fondacija, lokalnih samouprava, jer su potrebe velike, poručuje Matić koji je i predsednik Upravnog odbora Fonda B92.

Kad ste počeli akciju „Bitka za škole“ i kojim školama je potrebna rekonstrukcija?

Pre nekoliko godina, prolazeći pored osnovne škole koju sam pohađao od petog do osmog razreda, koja se nalazi u mestu Debrc, samo 50 kilometara od Beograda prema Šapcu, video sam da se još koristi poljski WC koji je napravljen kada sam ja išao u školu, sa izvaljenim vratima. Raspitao sam se kod dece i uglavnom kažu da trpe dok ne dođu do kuće. Zamolio sam direktora da mi pošalje predračune radova da se izgradi mokri čvor, i kada sam dobio procene, počeo sam da prikupljam sredstva. Za nekoliko nedelja prikupio sam neophodnih tridesetak hiljada evra i taj mokri čvor je dograđen. Čistoća je pola zdravlja, pranje ruku je preventiva za brojne bolesti. Uzdržavanje od odlaska u toalet proizvodi i tegobe i bolesti. To nisu uslovi za vaspitanje i obrazovanje. Raspitujući se, shvatio sam da ogroman broj škola u Srbiji ima slične probleme. Zbog toga smo odlučili da pokrenemo širu akciju „Bitka za škole“. U junu ove godine, UNICEF me je obavestio da postoji veliki problem sa OŠ „Sveti Sava“ u mesnoj zajednici Bare, sa isturenim odeljenjem u Vrbnici. Kada sam pogledao na karti, shvatio sam da je to «kraj sveta» i da bi to mogao biti prioritet. Poslali smo dopisnika iz Sjenice koji je napravio potresnu reportažu i o poljskim toaletima, i o bubnjarama na kojima se često ošteti odeća učenika koja se zimi suši (priroda surova skoro pola godine na 1300 metara nadmorske visine), prozori koji više propuštaju hladnoću nego što je zadržavaju. Pokrenuli smo akciju i u rekordnom roku (Kompanija BIC i Nordeus) prikupili smo sredstva u vrednosti od oko 25.000 evra, odabrali izvođača i uradili odličnu rekonstrukciju učionica, izgradili mokri čvor u samoj zgradi, uveli grejanje, promenili prozore, vrata, napravili salu za fizičko za zimu i doneli savremenu opremu za učenje. Sve za mesec i po dana, do prvog dana škole. Voleli bismo kada bismo mogli da pomognemo u animiranju vlasti da asfaltira makadamski put u dužini od 25 kilometara, što bi veoma pomoglo đacima ali i njihovim roditeljima u ovom prelepom kraju koji bi mogao sa svojim proizvodima da ima šansu da se osnaže, samo kada bi mogli da sve to iznesu na pijace i u prodavnice kako treba. Nastavljamo akciju, već imamo prikupljena sredstva za još jednu školu, a jedna se paralelno popravlja. Akcija, međutim, sa sobom povlači i animiranje za rešavanje brojnih drugih pitanja.

Porodilišta, škole, stari ljudi, izgleda da je humanitarna pomoć potrebna na svakom koraku. Koje će ugrožene grupe ubuduće biti u fokusu Fonda B92?

Fond je svoju pažnju u ovom trenutku posvetio izbeglicama, jer je to nešto što se trenutno dešava, a i neka vrsta je prelomnog događaja koji pokreće i brojna druga pitanja. Prvenstveno smo usmereni na prvu pomoć, koja je neophodna na punktovima gde se okupljaju izbeglice. Siguran sam da je i aktivnost naših predstavnika i niza sugrađana doprinela da svi budemo ponosni na sveukupni odnos naše države prema izbeglicama. Posle prve impulsivne reakcije, pripremamo se za naredne mesece koji će biti komplikovaniji, prvenstveno kroz uspostavljanje info punkta u samom parku kod autobuske stanice, koji bi trebalo da povezuje preko informacija na svim bitnim jezicima - arapskom, urdu, paštu, engleskom, sve institucije i njihove aktivnosti sa samim izbeglicama, da im u najkraćem roku pomaže da do potrebnih informacija dođu, želimo da i u toj populaciji, u prvom redu pomognemo deci, pa ženama i naravno svima koji su bolesni ili imaju druga ograničenja. Jako je važno proizvesti namenske mape, omogućiti im besplatni internet, što smo već na ovoj jednoj lokaciji uradili u saradnji sa Telenorom. Sada se radi i na mobilnoj aplikaciji i za sve koji budu koristili wi fi, ali i druge, takođe sa osnovnim informacijama, punkt za punjenje mobilnih telefona, zatim polovne telefone koji će biti na raspolaganju onima koji ih nemaju da se jave porodicama, itd.

Koliko su inače kompanije u Srbiji spremne da pomognu i učestvuju u humanitarnim akcijama?

VERAN MATIĆ: Mislim da je veoma važno kako će aktivisti, organizacije koje se bave izbeglicama, raditi i na koji način će vršiti tu animaciju. 1996. godine, proteste je obeležio slogan «Beograd je svet». Želeo bih da ono što se sada događa pretvorimo u novi brend Srbije: Srbija je humana, Srbija je svet, onaj bolji deo. Želeo bih da naši volonteri i svi koji dolaze u dodir sa izbeglicama nose majice i bedževe sa natpisom «Dobrodošli u Srbiju» na svim jezicima. I voleo bih da vidim i majice i ono što se često može čuti od izbeglica «Hvala Srbijo, hvala građani Srbije, mi nikoga ne ugrožavamo, želimo samo da se sklonimo od rata, sačuvamo živote našoj deci...» Siguran sam da treba jačati ovakvu komunikaciju. Naravno, i dati više informacija o tome gde se mogu zaposliti u Srbiji, koje veštine, zanati nedostaju (time se nikome ne bi uzelo radno mesto), sigurno među izbeglicama ima i informatičara koji su potrebni našoj IT industriji koja raste kako bi zamenili one koji svakodnevno odlaze. Beograd je bio svet i kada je imao veliki broj studenata iz Afrike, Azije, i drugih delova sveta. Lepo je gajiti različitost kultura. Naše kompanije, kao što su se prošle godine uspešno preorijentisale na rešavanje problema poplava, sada bi trebalo da se dodatno fokusiraju na probleme izbeglica i pomognu i njima, ali i našoj zemlji, kako bi napravila sve ono što jedno humano društvo treba da uradi u ovakvim prilikama. Životno je važno da razvijamo i unapređujemo ovaj pozitivni odnos prema izbeglicama.

Koliko je obnovljeno porodilišta i imate li i dalje planove za tu kampanju?

Do sada smo u potpunosti opremili 25 porodilišta u Srbiji i ona neće imati veće potrebe za savremenom tehnikom u narednih desetak godina koliko traju garancije i koliki je vek trajanja većine aparata. Ostaje nam još toliko. Naravno, prošle godine je usporeno prikupljanje sredstava jer se 90 odsto novca usmerilo ka rešavanju elementarne nepogode, poplava. Ipak imamo i dalje favorite donatore. Kada je pao helikopter koji je prevozio bebu iz porodilišta u Novom Pazaru, sledećeg dana nazvao me je najveći donator ove akcije Milan Popović i tražio spisak šta je sve potrebno ovom porodilištu da bi se smanjila potreba za ovakvim rizičnim akcijama. Mi smo spremili ubrzo spisak i ovih dana je uručena oprema vredna 90.000 evra, koju je on u potpunosti finansirao. Često animiramo ovom akcijom i druge organizacije tako da je ovo porodilište paralelno dobilo sredstva za građevisnku rekonstrukciju i zamenu instalacija, što se upravo radi, tako da će uz novi prostor dobiti i novu opremu. Naravno, animiraćemo nadležne i da omoguće kadrovsko jačanje, naročito u neonatološkom sektoru, jer sam se i sam uverio da je put do Kragujevca gde je referntni centar za neonatologiju koji pokriva Pazar, udaljen oko dva i po sata vožnje po prilično lošem putu, što prevremeno rođenoj bebi od jednog kilograma može biti nepremostiv podvig da ostane u životu do prve ozbiljne zdravstvene pomoći. Da bi se smanjila smrtnost, neophodno je ojačati tu zdravstvenu ekspertsku uslugu odmah na licu mesta.

Kakvi su dosadašnji rezultati akcije za porodilišta i „Bitke za bebe“ u tom pogledu?

Obnavljanje porodilišta daje jasne rezultate, kroz smanjenje smrtnosti beba, kroz bolju zdravstvenu negu i pažnju kako bi se smanjili svi problemi i oštećenja koji se javljaju u rizičnim trudnoćama, porođajima. Zdravstveno osoblje bolje radi kada ima uslove, kada ne mora samo da improvizuje, itd. Uveli smo u red i redovno održavanje opreme, što kontrolišemo, kako bi se produžio vek trajanja te opreme. Imam utisak da smo uspeli da podstaknemo i druge organizacije da se sa različitih aspekata bave ovim problemima i verujem da ćemo za nekoliko godina imati zdravu nultu poziciju kada je reč o tehnološkoju uređenosti naših porodilišta. Verujem da će to pratiti i razvoj zdravstvene usluge, osoblja, i ostalog.

Koji su dugoročni ciljevi Fonda B92?

Sve ove akcije su dugoročne. Kao što vidite, baveći se porodičnim nasiljem ne samo da smo uspeli da izgradimo sedam sigurnih kuća, i kada napravimo još dve, od kojih je prva u Sremskoj Mitrovici u završnoj fazi izgradnje, biće to adekvatna mreža ovakvih ustanova za celu teritoriju Srbije, već da nametnemo ovu temu kao jednu od najvažnijih u zemlji. Nasilje prema deci i prema ženama zaista je kancer društva, i neophodno je da, pored spašavanja živih glava, intenzivnije radimo na preventivi, rigoroznijoj i efikasnijoj pravnoj zaštiti, udaljavanju nasilnika iz kuće, odmah po prijavljenom nasilju, itd. Radimo na projektima osnaživanja žena koje su doživele nasilje u porodici, kako bi mogle da ostvare ekonomsku samostalnost i kako bi u potpunosti eliminisali potrebu da se vraća mužu nasilniku. Taj eksperimentalni projekat radimo sa UN Trust Fondom i UN Women u Somborskoj kući kroz edukaciju za gajenje organskog povrća, ali i za niz zanata koji im mogu pomoći da same pokrenu neki biznis. Nedavno smo sa kompanijom Direct Media dogovorili redovna druženja menadžerki ove kompanije sa ženama i decom u beogradskim sigurnim kućama, jednom nedeljno zajedno kuvaju, dovode frizere, manikire, pedikire, animatore za decu, druže se, slušaju probleme jedni drugih. Iz toga se izrodila i odluka da Direct Media u potpunosti rekonstruiše tri kuće koje je već nagrizlo vreme i velika fluktuacija. U ovoj komunikaciji se često rešava niz svakakvih problema koje imaju i žene i deca. Ovo je model i za druge kompanije na koje bi sve načine mogle da se bave društveno odgovornim aktivnostima, poslovanjem... Ovo je viši nivo od onog «hladnog» planiranja bužeta za ovu delatnost i uplaćivanja nekome ko bi to potrošio na najpametniji način. Ovako i direktno pomažemo, a i oplemenjujemo i druge i sebe.

Imate li podršku institucija u tim aktivnostima?

Isto tako, u saradnji sa AVON-om i ambasadom Sjedinjenih Američkih Država svakog oktobra obeležavamo tzv. Roze dan, skrećući pažnju javnosti na probleme sa kojima se susreću žene obolele od raka dojke i pomažući organizacijama širom Srbije da pokažu svoje aktivnosti i vrednosti za koje se bore. Ovo je nastavak naše davne akcije nabavke digitalnog pokretnog mamografa, koji će uskoro opet biti u funkciji. Decom i mladima se bavimo kroz niz svojih akcija i projekata – od saradnje sa MUPom, Ministarstvom telekomunikacija i Ministarstvom obrazovanja sa kojima radimo na bezbednom korišćenju interneta, preko Bitke za bebe i porodilišta koje javnost jako dobro poznaje, pa sve do Slobodne zone junior i ReGeneracije kroz koje pružamo i mladima i njihovim nastavnicima znanja i alate za korišćenje alternativnih metoda u nastavi ali i aktiviranju mladih u društvu kroz odgovorno ponašanje prema sebi i prema svojoj zajednici. Bitka za škole samo je prirodan nastavak svih ovih dugogodišnjih napora Fonda B92.

Naša dugoročna ideja je da stvorimo u društvu mnogo šire aktivnosti solidarnosti, da razvijemo dobročinstvo, filantropiju, da proširimo frontove, ali i da ujedinimo snage, da edukujemo, senzibiliramo za dobrotu. Želeli bismo da otvorimo i akademiju za dobročinstvo, filantropiju gde bismo edukovali i pojedince, ali i predstavnike različitih kompanija i društvenih organizacija, za društveno odgovoran rad, da stvorimo rasadnik.

Takođe, osim humanitarnih aktivnosti, bavite se veoma važnim pitanjem istrage ubistava novinara. Predsednik ste Komisije za istraživanje ubistava novinara. Do sada je Apelacioni sud potvrdio optužnicu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Koliko je urađeno na ostalim slučajevima kojima se Komisija bavi, ima li novih dokaza?

I ovo je vrsta društveno odgovornog angažmana. Kao novinar, nisam mogao da ostanem po strani gledajući kako ne uspevaju istrage. Bilo mi je jasno da je nešto potrebno promeniti, da je potrebno uključiti različite posvećenike u rešavanje ovih slučajeva i predložio sam osnivanje Komisije. Kao što vidite, urađeno je nešto što je donedavno bilo nezamislivo, slučaj Ćuruvija je doveden do sudskog epiloga. Verujem da će slučaj Pantić takođe rezultirati sudskim epilogom. Počelo je i superveštačenje u slučaju Dadr Vujasinović, obezbeđena sredstva za ekspertizu u Nacionalnom forenzičkom institutu u Hagu. Sada ćemo se mnogo više posvetiti najkomplikovanijem slučaju, stradalima u bombardovanju RTS.

Šta su najveći problemi na koje nailazite tokom istrage?

Najveći problem je taj što je previše vremena prošlo i opstrukcije su učinile previše da se zametnu tragovi, kompromituju dokazi, podmetnu lažni tragovi i pravci, itd... Na drugom mestu, rasparčana dokumentacija koju je veoma teško prikupiti u autentičnom obliku. I ljudi, svedoci kojih je sve manje, umiru, neki nisu dostupni, a neki su pod ozbiljnim pretnjama. Svakako, najveći problem je pravosudna inercija, premalo ambicioznih poletnih tužilaca, hrabrih i beskompromisnih sudija i snažnih zaštitnika pravne države.