Manja inflacija - (ne)moguća misija

"Za 11 meseci ove godine dostigla je 10 procenata, čime je već za dva procentna poena premašila gornju granicu NBS od osam odsto za čitavu godinu", kaže Pavlović.

"Kada bismo inflaciju iz poslednja četiri meseca podigli na godišnji nivo, onda bi ona premašivala 15 procenata", rekao je Petrović i ukazao da su na njeno ubrzanje najviše uticale cene hrane.

Ukazano je da sa tako velikom stopom inflacije ulazimo u narednu godinu, tako da je postizanje ciljane inflacije NBS u 2011. od 4,5 odsto plus, munus 1,5 odsto, "teško dostižan izazov".

S druge strane profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik premijera Mirka Cvetkovića Jurij Bajec ne očekuje da će naredne godine biti ubrzana inflacija, dodajući da se nada da će u drugom delu godine rast cena ozbiljno biti smanjen.

"U prvom polugođu naredne godine doći će do određenih inflacionih pritisaka. Doći će do odmrzavanja plata u javnom sektoru i penzija, a biće i delovanja kursa na rast inflacije", istakao je Bajec.

Prema njegovim rečima, ekonomski gledano opravdano bi bilo da se povećaju cene nekih usluga, poput električne energije, ali očigledno da vlada neće žuriti, tako da će do poskupljenja struje doći posle grejne sezone. Petrović je kazao da je u Srbiji najbrži oporavak u regionu, ali i najveća stopa nezaposlenosti i siromaštva.

Povećanje nezaposlenosti u protekle dve godine imalo je za posledicu da stopa siromaštva skoči sa 6,1 odsto u 2008. godini na 8,8 odsto u 2010. Stopa nezaposlenosti je viša od 20 odsto.

Prema njegovim rečima, za postizanje makroekonomske stabilnosti ključne su reforme i fiskalna politika, odnosno primena novousvojenih fiskalnih pravila.

Analizirajući makroekonomske pokazatelje Petrović kaže da će u 2010. bruto domaći proizvod (BDP), najverovatnije, porasti za oko 1,5 odsto, dok se privredni oporavak nastavlja i u trećem kvartalu, a izvoz je glavni pokretač tog oporavka.

Rast izvoza za deset meseci, zaključno sa oktobrom, porastao je za 21 odsto u odnosu na isti period lane, a uvoz 8,2 procenta, što je uticalo na smanjenje trgovinskog deficita.

Tekući deficit platnog bilansa je znatno smanjen i iznosi oko 2,5 milijadi evra, ili osam odsto BDP-a, ali postoje teškoće u njegovom finansiranju, jer su u ovoj godini kapitalni prilivi toliko smanjeni da se njima ne može finansirati ni 60 odsto manji tekući deficit od onog pre krize, istakao je Petrović.

Smanjenje konsolidovanog deficita države u 2011. na 4,1 odsto, dogovorenog sa Međunarodnim monetarnim fondom i usklađenog sa nedavno usvojenim fisklanim pravilima, jeste pomak u dobrom pravcu, a kontrola rasta plata i penzija i manja javna potrošnja će smanjiti pririsak na cene, kurs i rast javnog duga, što će značajno pomoći privrednom oporavku, smatra Petrović.

Takođe, predviđena je i promena strukture javne potrošnje prema većem učešću investicija, dok je za obezbeđenje makroekonomske stabilnosti od presudnog značaja da se planirani budžet sprovede u delo, kazao je on.

Arsić: Subvencije promašena investicija

Profesor Ekonomskog fakulteta i član redakcije Kvartalnog monitora kojeg izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN) Milojko Arsić je ocenio da su efekti davanja subvencija iz budžeta za podsticaj investicija i zapošljavanje bili skromni u odnosu na troškove.

"Subvencije su bile skupe i neefikasne i njima su kompenzovane slabosti u poslovnom ambijentu", rekao je Arsić i predložio da se sprovode reforme kojima će se smanjiti troškovi i rizici poslovanja u Srbiji što bi privuklo investitore i povećalo zaposlenost.

"Uslov da se te reforme sprovedu je da se savladaju otpori iz privilegovanog dela privrede i dela birokratskih i političkih struktura koji sada imaju veliku diskrecionu moć i mogućnost ostvarenja profita", ukazao je Arsić.