Mađarskom ekonomskom čudu došao kraj - panično traže radnike

I za mnoge Mađare je alternativa: odlazak na Zapad.

Đerđ Tot radi u jednom pogonu u predgrađu Budimpešte. Posao mu i nije baš ugodan: on opslužuje mašinu u kojoj se metalni automobilski delovi potapaju u vreli rastvor soli. "Posla ima preko glave i redovno radim prekovremeno“, kaže 23-godišnjak.

Tot već skoro godinu i po dana radi u firmi "Techniques Surfaces“, mađarskom ogranku francuske kompanije HEF specijalizovane za površinsku obradu delova. Pogon je otvoren 2008. sa samo jedanaest radnika, ali posla je sve više. Od 2011. do 2017. promet se utrostručio i sada već predstavlja problem kada treba da se primi narudžbina: "Da bismo pokrili sve veću potražnju potrebno nam je više radnika“, kaže direktor Đula Juhaš. Ali njih je sve teže naći.

"Godine 2011. se recimo za svako radno mesto koje smo otvorili javljalo 50 do 100 kandidata, a ove godine sam hteo da zaposlim tri nova radnika, a javilo se samo šest ljudi. Trojica su odbili posao, jer im je plata bila suviše mala, a ostalu trojicu sam zaposlio jer praktično nisam imao izbora“, kaže direktor.

"Neću raditi za toliko..."

Strane firme počele su da stižu u Mađarsku već nakon sloma komunizma, a nakon pristupa te zemlje Evropskoj uniji 2004, već je čitav niz renomiranih kompanija tamo imao svoje pogone: Audi, Bosch, Continental, Lego, Mercedes, Opel, Samsung... Mađarski premijer Viktor Orban hvali se da mu privreda cveta: "Naš cilj je dalji ekonomski rast, solidne finansije. Težimo ka punoj zaposlenosti, što je cilj koji nam je nadohvat ruke“. I zaista: stopa nezaposlenosti u Mađarskoj je 3,8 odsto. U toj zemlji živi nešto više od četiri i po miliona radno sposobnih ljudi i samo njih oko 280.000 se vodi kao nezaposleno.

Ali to ima i svoju cenu – doslovno. Direktor Juhaš kaže da njegov tehničar npr. prima mesečno oko 170.000 forinti, što je oko 550 evra. Plate rastu svuda – u njegovom pogonu su na primer od 2011. porasle za gotovo 40 odsto – ali direktoru je jasno da će nove i kvalitetne radnike dobiti samo ako – još više poveća plate. "Samo što mi više ne možemo da podižemo cenu naših proizvoda.“ Zarada je sve manja, tako da su već na granici.

Evropski zakon ponude i potražnje – i za radnicima

Prema mišljenju direktora Juhaša iz Budimpešte, ako stopa nezaposlenosti u Mađarskoj još više bude pala, to neće biti zato što se otvaraju novi pogoni, već zato što su mnogi Mađari otišli iz zemlje. Već sad je, prema različitim izvorima, više od pola miliona Mađara na radu u inostranstvu, što je deset odsto radno sposobnog stanovništva čitave države. Nema pravila ni kada je reč o kvalifikacijama, odlaze svi: čistačice i vaspitačice, vozači autobusa i programeri, fabrički radnici i radnici na poljima. Sve privredne grane sve teže dolaze do radne snage.

Alternativa je jasna: "U Nemačkoj ili u Holandiji ljudi zarađuju dobiti tri do pet puta više za isti posao“, kaže nam direktor Juhaš. To je problem čak i kada je reč o nekvalifikovanim radnicima: "U Mađarskoj ima oko 50.000 osoba zaposlenih na čišćenju, a u suštini je potrebno njih još 10.000“, kaže Zoltan Par, predsednik mađarskog Udruženja čistača (MATISZ). "Čak i da im se ponude još veće plate, mi ne možemo da držimo korak sa susednom Austrijom. A čak i tamo se žale na nedostatak čistačica. U sličnoj smo situaciji kao zemlje Zapada pre dvadeset, trideset godina, ali ovo je još gore.“ Kaže Par. Jer u ovom slučaju opcija je – jednostavno otići.

Jedini izlaz – otvoriti granice

Očigledno je a je vlada u Budimpešti i sama iznenađena razmerama problema, tim pre što tako tvrdoglavo odbija bilo kakve doseljenike. To podizanje granica ne odnosi se samo na izbeglice, u Mađarsku sve teže dolaze i radnici sa istoka, gde su plate još niže. Ranije su dolazili Mađari iz Rumunjske, Srbije ili Ukrajine, ali mnogi od njih su ostajali samo dok ne bi dobili mađarsko državljanstvo. Jer kad se već jednom ode, onda je još lakše otići dalje, na zapad Evropske unije.

A kada je reč o izbeglicama – "mi ne bismo imali nikakvih problema da ih integrišemo u naše tržište rada“, kaže Joahim Riling. On je generalni direktor mađarske ekspoziture francuske firme Axon Cable. U njihovom pogonu u Kečkemetu oko 300 radnika proizvodi električne kablove za automobilsku industriju. I tamo je posla sve više. Rastu i plate, od 2013. svake godine između pet i deset odsto, ali sve manje ljudi traži posao. Riling kaže da im dolaze "skoro samo sasvim mladi radnici, koji se praktično obučavaju u našoj fabrici“. I ta firma se suočava s tim da kupci ne žele da plaćaju više cene, a da radnike mogu da privuku samo većim platama.

To bi možda mogao da bude kraj mađarskom ekonomskog čuda. Ako se situacija nekako ne promeni, mnoge firme moraće da razmišljaju o – napuštanju Mađarske.