Srbija rekorder u broju agencija

Beograd -- Nacrtom budžeta za 2012. nije planirano ukidanje nijedne od državnih agencija. Sa više od 130 državnih agencija Srbija je apsolutni evropski rekorder.

Ne postoje precizni podaci koliko se u Srbiji, u poslednjoj deceniji, nagomilalo raznih agencija, direkcija, kancelarija, uprava i saveta, koje su većinom na teretu države, ali sudeći po predlogu budžeta za 2012, njihov broj neće biti smanjen ni sledeće godine.

Prema nacrtu trošenja novca iz državne kase koji će se uskoro naći u parlamentu, nije u planu ukidanje nijedne od ovih institucija, iako se nadležnosti mnogih od njih prepliću.

U nacrtu budžeta Vlada nije predvidela racionalizaciju broja zaposlenih u državnoj upravi, već će se, naprotiv, njihov broj povećati za skoro 3.000. Između ostalog, budžet je predvideo da se Ministarstvu unutrašnjih poslova dozvoli zapošljavanje još 2.000 ljudi, većinom na poslovima policajaca i vatrogasaca, kao i da se Ministarstvo rada i socijalne politike ojača sa 221 radnikom na stručnim poslovima u centrima za socijalni rad. Vlada je planirala i da naredne godine, za plate ukupno 268.903 zaposlenih, izdvoji 173,8 milijardi dinara, što je za 13,8 milijardi dinara više nego 2011.

Neke od agencija, poput Agencije za hemikalije, naplaćuju naknade po ugledu na Švedsku pa registracija jednog šampona ili deterdženta košta čak 10.000 evra.

Za registraciju jednog biocidnog proizvoda (praškovi, deterdženti, šamponi, kozmetika) potrebno je neverovatnih milion dinara (plus PDV). Reč je o zbiru naknada za procenu i proveru podataka o biocidnim proizvodima koje je propisao Upravni odbor Agencija za hemikalije.

Prema podacima Unije, pored svih mogućih zavoda, instituta, uprava i direkcija, Srbija ima i više od 130 državnih agencija, po čemu smo apsolutni evropski rekorderi.

Da država nema nameru da prekine neodgovorno trošenje budžetskih sredstava, kažeDragoljub Rajić iz pres službe UPS-a, svedoči nedavno osnivanje Agencije za pomorsku plovidbu koja će se baviti ispitivanjem uzroka pomorskih nesreća (u zemlji koja nema ni more ni pomorsku flotu) i Agencije za socijalno stanovanje koja će, navodno, pomagati građanima da dođu do stana ukoliko ne mogu da ga kupe po tržišnim uslovima.

Dok u Srbiji postoje Agencija za energetiku, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za rudarstvo i Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, u Nemačkoj sve te poslove objedinjava Agencija za energetiku i nuklearnu energiju.

Takođe, kaže Rajić, nemačka Agencija za plasman izvoza obavlja poslove koje kod nas radi nekoliko agencija koje se bave izvozom, dok je Agencija za industrijski razvoj Nemačke daleko efikasnija od brojnih institucija u Srbiji koje se na različite načine bave ovom tematikom.

U Uniji poslodavaca Srbije napravili su računicu da raznorazne agencije, kancelarije, direkcije, uprave državu godišnje koštaju više od 820 miliona evra.

“Tražimo da se nepotrebne agencije ukinu i da se novac preusmeri na osnivanje Razvojne banke. Te agencije često su samo meka za partijske kadrove, koji tamo primaju plate koje su i do nekoliko puta veće od prosečne zarade u Srbiji, koja iznosi oko 30.000 dinara” , tvrdi Nebojša Atanacković, predsednik UPS.

Regionalnim razvojem i dalje baviti čak pet pet institucija - Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Savet za regionalni i ravnomerni razvoj, Kancelarija za održivi razvoj nerazvijenih područja i lokalne kancelarije za regionalni razvoj.

U nadležnosti ministarstva na čijem je čelu Oliver Dulić, ostaju i Agencija za zaštitu životne sredine i istoimeni fond, za čije funkcionisanje je ukupno predviđeno 225 miliona dinara iz budžeta.

I pored toga što izdvaja 180 miliona dinara za Agenciju za borbu protiv korupcije, Vlada će i u 2012. zadržati i finansirati Savet za borbu protiv korupcije, u iznosu od 19,6 miliona dinara. Toliko novca dobiće i Agencija za energetsku efikasnost, iako pored nje postoji i Agencija za energetiku.

Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa svojevremeno je ”popisala” više od 150 različitih regulatornih tela u Srbiji. Đorđe Vukotić, iz Jedinice, kaže nam da ove institucije ne komplikuju toliko poslovanje privrede, koliko opterećuju državnu kasu, jer za svaku treba obezbediti prostor, zaposliti minimum petnaestak ljudi, plaćati plate i režije.

Za razliku od Hrvata koji su poslednjih godina iz javnog sektora otpustili oko 150.000 ljudi, a izborni pobednici iz Kukuriku koalicije najavili su da će prepoloviti broj državnih agencija kojih je trenutno 47, kod nas samo u opštinskim strukturama vlasti radi oko 66.000 ljudi.

Zbog toga u Srbiji od ukupnog broja zaposlenih čak 31 odsto radi u javnom sektoru, dok se u zemljama Unije njihov udeo kreće od deset do "18 odsto”, kaže Rajić.

Poredeći sa bivšom Jugoslavijom, gde je cela administracija SFRJ, sa šest republika i dve pokrajine, brojala 28.134 lica, danas državna uprava samo u Srbiji broji 29.834 zaposlena.

Ministar za ljudska i manjinska prava i državnu upravu Milan Marković nedavno priznao da je vreme da se preispita rad brojnih državnih agencija i da se pojedine ukinu.

Takođe, Marković je rekao da bi trebalo smanjiti direktorske plate u institucijama koje je osnovala Vlada Srbije jer se dešavaju paradoksalne situacije da ljudi za isti posao u agenciji primaju duplo veću platu nego u upravi.

Nažalost, državni revizori još nisu “stigli” da pročešljaju završni račun nijedne državne agencije, a kako je najavio predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović, taj neugodni posao možda će doći na red tokom naredne godine.