Naših 300 nije slovenačkih 1000 EUR

I dok se proizvođači pravdaju visokim cenama koje oni plaćaju da bi nešto proizveli, a trgovci ukazuju da su cene na rafovima neznatno uvećane za visinu trgovačke marže, te da, praktično, niko nema neku značajnu zaradu, čini se da to, ipak, nije cela istina.

Posebno ako se ovdašnje cene uporedi sa cenama istih proizvoda u Sloveniji, koja je već godinama u Evropskoj uniji, gde je tržište odavno otvoreno i razvijeno, i gde je, tek kao napomena, prosečna plata gotovo 1.000 evra, a u Srbiji čak tri puta manja. Međutim, u ovoj zemlji cene su veoma slične onim u Srbiji, a neretko i niže. I nije potrebno mnogo pameti da bi se izračunalo ko dobija a ko gubi i ko je u boljoj poziciji - kupci i potrošači u Sloveniji ili u Srbiji.

U Sloveniji posluje nekoliko poznatih trgovačkih lanaca, među kojima su i Merkator, Lidl, Hofer i Tuš, dok je privatnih radnji, načičkanih širom Srbije, veoma malo. Zanimljivo je da ovakvi marketi, s, veoma širokom paletom proizvoda, postoje i u okolini malih mesta, sa svega nekoliko hiljada stanovnika, što, treba li reći, u Srbiji nije slučaj, pa je potrošač, ako ne živi u blizini velikih gradova, „osuđen” da kupuje u manjim radnjama, gde su, po pravilu cene uvek više.

U rafovima je, naravno, dosta slovenačke robe, jer i tamo, slično kao i u svim zemljama, važi slogan „kupujmo domaće”. Dakle, slovenačkih proizvoda je najviše, sve u skladu sa sloganom, ali je mnogo i onih koji stižu iz drugih zemalja, pre svega EU. Cene su različite, baš kao i ponuda, jer to zavisi od proizvođača, ali se slobodno može reći da su one takve da bi punjenje potrošačke korpe građanima Srbije bilo povoljnije da obave u Sloveniji, nego tamo gde zarađuju.

Sasvim je sigurno da prosečan srpski potrošač ne bi ni pomislio da, recimo, kilogram brašna u Srbiji i Sloveniji košta gotovo identično, a slično je i sa cenama ulja i šećera. Stvarno je teško je poverovati da se u radnji može kupiti mineralna voda od 1,5 litar za 15 evrocenti, a ista količina ledenog čaja za svega 25 evrocenti.

Kilogram trapista košta nešto manje od pet evra, a za jedno pakovanje putera od četvrt kilograma u Srbiji u Sloveniji se može kupiti bar dva i još da pretkne jer košta oko 130 dinara. I za one koji vole da se oslade kupovina u Sloveniji daleko je povoljnija nego u Srbiji jer 100 grama čokolade košta od 35 centi pa do oko 80 evro centi, koliko je „milka”, gotovo da nema pakovanja slatkiša do oko 500 grama koji košta iznad 140 dinara.

Pakovanje sendvič-keksa sa čokoladom košta oko jednog evra, a jeftinije nego u Srbiji može se kupiti pakovanje od 750 grama namaza sličnog eurokremu jer košta od 1,55 pa do 2,45 evra. Povoljnije nego u Srbiji može se kupiti i kozmetika i to u lancu DM, koji postoji i u Srbiji, a cene su niže od 15 pa do 20 posto. Skuplje nego u Srbiji je voće i povrće, a više su i cene svežeg mesa, jer junetina košta i do osam evra.

Na kraju, jeftinije je i gorivo, jer je litar evrodizela nešto iznad 1,20 evra, dok je benzin neznatno skuplji ali ne premašuje 1,27 evra. Treba li reći da Slovenija niti ima naftu, niti rafineriju, već gorivo kupuje po cenama na tržištu, a valjda i njihovi pumpaši zarađuju od prodaje goriva.