Privrednici ljuti zbog kursa

„Ne da smo ljuti, nego smo besni”, rekli su nam pojedini članovi tog udruženja iz Šekspirove, negodujući što je poslednji rast evra uzdrmao njihove poslovne planove.

"Nismo mi mala deca da poverujemo da je evro skočio zato što su građani zbog ukidanja viza kupovali devize, jer će mnogo da putuju", ljutito je kazao Dragoljub Vukadinović, inače predsednik gornjomilanovačkog „Metalca”.

"Garantujem da će samo nekoliko procenata našeg stanovništva sada imati novca da putuje. Nemoguće je da evro toliko ojača u mesecu u kome je priliv deviza najveći. Sumnjam da je posredi nešto drugo i da NBS i banke pokušavaju da završe neke druge poslove" , kaže Vukadinović, ali ne želi da precizira na šta je mislio.

Ističe da će to reći guverneru kad dođe na sastanak u „Privrednik”, jer je ovakvo jačanje evra pogubno za njihovo poslovanje.

"Za tri dana, samo na kursnim razlikama izgubio sam 50 miliona dinara. Kreatori monetarne politike se ponašaju kao da u našoj privredi teče med i mleko, da mi robu naplaćujemo dan za danom, a ne na odloženo i po tri meseca", ukazuje Vukadinović.

Njegov kolega iz udruženja Toplica Spasojević, prvi čovek ITM-a, takođe je istakao da privrednici više ne mogu da tolerišu nepredvidljivost kursa, jer i najbolja preduzeća ovakve šokove ne bi izdržala. Kako kaže, celu godinu su radili da nadoknade prošlogodišnje kursne gubitke i još jedan takav stres ne bi izdržali.

"Ni Makedonija, ni Bosna i Hercegovina, ni Crna Gora nisu imale ovakve probleme i njihove nacionalne valute su stabilne. Ne mogu nikako da prihvatim argument da su njihove privrede bolje i jače od naše", kazao je Spasojević. On dodaje da država mora da odluči da li želi stabilnu privredu, jer uz ovakve oscilacije kursa to je malo moguće.

Spasojević: Želimo platformu koja će sprečiti ovakve fluktiacije kursa

Prema njegovim rečima ako kurs oslabi za 10 odsto, preduzeće mora imati u rezervi desetinu profita kako ne bi bilo na gubitku i da kreditni rejting firmi u očima bankara ne bi pao i krediti poskupeli.

"Retko koje preduzeće u ovoj situaciji to može sebi da priušti", ubeđen je Spasojević.

"Želimo da zajednički napravimo platformu, da nas predstavnici vlasti uvere da je ovo samo kratkotrajno i da se prošlogodišnji negativni epilog neće ponoviti. Jer, nema rezervi kojima bi takvi gubici mogli ponovo da se pokrivaju. Želimo samo da se uverimo da vlast misli na nas, da steknemo utisak da neko razmišlja o tome da je dalje slabljenje dinara nepodnošljivo" – zaključio je Spasojević i dodao da „Privrednik” ima podršku gotovo svih poslovnih udruženja, ali i Privredne komore Beograda.

I poslovni ljudi koji nisu članovi kluba „Privrednik” ističu da su nezadovoljni rastom evra.

Bojan Radun, izvršni direktor kompanije „Nektar” kaže da se zaprepastio kada se pre dva dana vratio sa godišnjeg odmora i video da je evro premašio 96 dinara.

„Samo nedelju dana sam bio odsutan. Pre nego što sam krenuo na odmor evro je vredeo manje od 94 dinara, ono što sam zatekao me je šokiralo”, kaže Radun. Da njegova firma ne bi pretrpela gubitke, Radun je najavio da će možda biti primorani da povećaju cene proizvoda.

– Ne brinem se, ja sam veliki izvoznik – odgovorio je kratko.

Nacionalna valuta je u poslednjoj sedmici novembra i prvoj nedelji decembra izgubila 2,3 odsto vrednosti. NBS je morala da interveniše sa 42 miliona evra ne bi li sprečila njegovo veće obezvređivanje.

Stojan Stamenković, urednik biltena „Mesečne analize i trendovi”, smatra da je do deprecijacije dinara došlo je iz sezonskih razloga – povećane otplate obaveza prema svetu, ali i usled smanjenja referentne kamatne stope i dinarskog dela obavezne rezerve. Banke su pohrlile da slobodne dinare pretvore u devize.

Za Stamenkovića je, međutim, mnogo važniji dugoročni karakter stabilnosti dinara. NBS je uspevala dosta dugo u ovoj godini da ga održi, a time osigura i stabilnost cena. Odbranom kursa dinara centralna banka sprečava poskupljenje otplate dospelih inostranih kredita, održava sadašnji nivo kamatnih stopa, doprinosi održavanju postojećeg stepena likvidnosti pri sadašnjoj količini novca i na kraju, ali ništa manje važno – nižoj inflaciji.

Iako se, po njemu, kurs dinara u osnovi određuje odnosom između ukupne ponude i tražnje, uz asistenciju centralne banke, koja na tržištu deluje tek kada treba da spreči prevelika odstupanja od uslovno rečeno ravnotežnog kursa, pitanje je – dokle to NBS može i treba da radi. Koliko dugo? Po Stamenkoviću, ta mera su raspoložive devizne rezerve, ali pre nego što pređu kritičnu granicu. To, po njemu, može biti dosta skupa operacija, ali on se nada da do toga ovog puta neće doći, jer ni alternativa sadašnjem slobodnom plivanju dinara – zamrznut kurs nije ništa bolje ni jevtinije rešenje.