Cvetković: Moguć minus u budžetu

"Deficita ne bi bilo da smo uspeli da privatizujemo sve što nam je bilo u planu. U toku cele prošle godine nismo imali privatizacije i glavne privatizacione rezerve su nam od prodaje Mobtela", naveo je on i dodao da bi se deficit mogao sprečiti samo "ukoliko bismo ostvarili neke ozbiljnije privatizacione prihode, na primer prodajom NIS-a".

Cvetković je naveo da je tempo priliva privatizacionih prihoda u ovoj godini nizak, kao i da se isplata stare devizne štednje, koja je počela 31. maja isplaćuje od prihoda iz privatizacije koje smo imali ove i ranijih godina.

Na pitanje da li smatra realnim tri milijarde evra direktnih stranih investicija, kako bi se inflacija držala u okvirima planirane, ministar finansija je podsetio da je u prvom kvartalu priliv stranih direktnih investicija bio oko 750 miliona evra.

"Ostalo je još šest meseci da vidimo da li će se realizovati neke krupne investicije. Zbog trenutne političke situacije koja je nastala posle izbora, investicije su usporene", rekao je Cvetković.

Prema njegovim rečima, ako se nastavi takav trend, privredni rast će biti usporeniji, a inflacija veća od planirane, ali ako se dostigne nivo direktnih stranih investicija od bar tri milijarde evra, onda će se ostvariti planirani privredni rast i inflacija. Komentarišući pozive da se smanje akcize na gorivo i na taj način zaustavi dalji rast cene goriva, Cvetković upozorava da bi to automatski dovelo do minusa u budžetu.

"Akciza nije proporcionalan, već fiksni instrument. Ona je kod nas oko 36 dinara na benzine, a oko 25 na dizel gorivo. Praktično, mi imamo fiksnu akcizu kolika god da je cena goriva. Ako bi ona i teoretski bila duplo veća, onda bi akciza opet bila 36 dinara. Budžet je zapravo pravljen na osnovu fiksne cene te dažbine puta količina", kaže ministar finansija.

Na pitanje šta se dešava sa projektima NIP-a, on je odgovorio da se onaj deo NIP-a, koji se realizuje iz budžeta, a vredan je 35 milijardi dinara, ostvaruje po planu, onako kako su i projekti usvojeni.

"Postoji deo koji ide iz kredita i on je vezan za rad Skupštine, jer je neophodno da ti krediti prođu ratifikaciju u parlamentu", dodao je on.