MMF pozitivno o penzionoj reformi

Delegaciji MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, je iznet predlog izmena i dopuna sistema penzijsko-invalidskog osiguranja Srbije, a iz kabineta potpredsednika vlade Jovana Krkobabića je saopšteno da je potpredsednik Vlade predstavio MMF-u ključne promene u tom sistemu osiguranja.

MMF je, kako se napominje, odao posebna priznanja za kompetentno i stručno obavljen posao na racionalizaciji, kao i za uspešno objedinjavanje do sada postojeća četiri fonda u jedinstven penzioni sistem.

"Napori koji su uloženi na reformi sistema obezbedjuju prethodno dogovorene ciljeve. Predstavnici MMF smatraju da su predložene izmene sistema kompatibilne evropskim standardima i da obezbedjuju dugoročno održiv penzioni sistem koji neće ugrožavati ekonomsku stabilnost zemlje", navodi se u saopštenju. U narednim razgovorima sa predstavnicima MMF razmatraće se pojedina tehnička pitanjima. Ovom razgovoru prethodilo je više sastanaka s predstavnicima Svetske banke koji su, precizira se u saopštenju, detaljno upoznati s predloženim reformskim merama, koje su visoko ocenili.

Kako su ranije naveli u kabinetu potrpedsednika Vlade, glavna tema razgovora biće reforma penzijskog sistema. Krkobabić je ranije rekao da će ključni zahtev MMF-a da se umanje troškovi za penzije biti ispunjen predlogom novog zakona, koji predviđa da se izdvajanja za penzije iz budžeta smanje sa sadašnjih 13 odsto bruto domaćeg proizvoda na 10 odsto BDP-a do 2015.

Blic je ranije pisao da će potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić pregovaračima iz MMF-a ponoviti stav da penzije treba da rastu koliko i plate, iako je raniji zahtev MMF-a bio usklađivanje penzija sa inflacijom i za procenat bruto društvenog proizvoda, ali samo pod uslovom da BDP bude veći od četiri odsto. U slučaju usklađivanja penzija sa platama, narednih godina bi takvo stanje postalo neodrživo za srpski budžet i koštalo bi državu deset milijardi dinara više nego kada bi se primanja najstarijih usklađivala sa inflacijom.

Šefica vladine radne grupe za reformu penzijskog sistema Radina Todović ranije je kazala da izmene ne predviđaju izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju žena i muškaraca. "Žene ostvaruju pravo na starosnu penziju kada navrše 60 godina života i najmanje 15 godina staža, a muškarci 65 godina života i 15 godina staža. Do izjednačavanja starosne granice muškaraca i žena nije došlo izmenama i dopunama ovog zakona", rekla je Todovićeva.

Ona je objasnila da je izmenama povećana starosna granica sa 53 na 58 godina, postepeno po četiri meseca godišnje počev od 2011. godine do 2020. godine. Puna penzija do sada su žene sticale sa 35 godina radnog staža, dok su muškarci dobijali punu penziju sa 40 godina radnog staža.

Prema predloženom modelu, one žene koje budu odlazile u penziju 2023. moraće da imaju 38 godina staža, ukoliko žele da primaju punu penziju. Potrebne godine staža će se povećavati postepeno počev od 2011. za po četiri meseca godišnje, precizirala je Todovićeva.

Kada je reč o usklađivanju visine penzija sa MMF-om postoji dogovor da se one usklađuju sa rastom troškova. “Ako raste BDP više od četiri odsto i penzije će se uskladjivati i za taj procenat. Obaveza je vlade da učešće neto penzija u trškovima BDP smanji sa 13 na deset odosto do 2015. godine", podsetila je Todovićeva.

Ona je kazala da je novim izmenama predložena izmena uslova za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, tako da se starosna granica kod žena povećava sa 50 na 53 godine, a kod muškaraca sa 55 na 58 godina, postepeno šest meseci, od 2011. godine.