Mediji u Hrvatskoj: Na putu do srpskih šećerana...

Uprava grčke kompanije Helenik šugar industri, koja je većinski vlasnik šećerana Crvenka i Žabalj u Srbiji, krajem 2016. oglasila je međunarodni konkurs za iskazivanje interesa potencijalnih kupaca, a pre desetak dana istekao je rok za predaju pisama o nameri kupovine, koje je dostavio i Viro.

Ali, prava bitka za vlasništvo tek sledi, jer nakon pregleda pristiglih pisama, grčka kompanija bi tek trebalo da pozove ulagače na predaju obvezujućih ponuda. Koliko će trajati priprema za drugi krug prodaje, još nema informacija, no izgledno je da će se posao otegnuti do leta. Aktuelni konkurs nije i prvi pokušaj prodaje koji je grčki vlasnik pokrenuo za svoje šećerane - pre nekoliko godina, zbog ekonomske krize u Grčkoj, država je kao vlasnik Helenika sprovela prikupljanje ponuda za sve svoje šećerane, i u Grčkoj i Srbiji, ali je na kraju odustala od prodaje.

Viro tada na konkursu nije učestvovao ali jeste njen francuski partner i odnedavno jedan od akcionara - Cristal Union. Viro je sa svojim partnerom zainteresiran za dalje širenje, posebno jer u Srbiji već posluje s proizvođačima repe. Poznavateljima tržišta šećera logičan je interes Vira za širenjem i jačanjem horizontalnih veza u celom regionu. Ali, iz šume informacija koje ovih dana puštaju srpski mediji, u kojima se uzgred spominje i kako Viru u transakciji i osvajanju tamošnje industrije šećera pomaže i hrvatska država, moglo bi se zaključiti da je reč o preuzimanju okosnice proizvodnje šećera u Srbiji, ali istina je da dve šećerane koje drži Helenik čine oko 30 odsto proizvodnje, piše hrvatski Poslovni dnevnik.

Interes potencijalnih kupaca u ovom trenutku nije, tvrde analitičari, niti izlaz na tržište Rusije, na kojem je zbog zahteva Belorusije kao dela carinske unije, prodaja šećera iz Srbije godinama zatvorena. Status glavnog takmaca Viru daje pak činjenica da je jedan od glavnih kandidata za preuzimanje dve srpske šećerane tamošnji "kralj" šećera Miodrag Kostić. Njegova grupacija Sunoko poseduje šećerane u Pećincima, Vrbasu i Kovačnici, a lani je preuzela i jednu u Senti. Budući da se u njegovim pogonima proizvodi 70 odsto šećera Srbije, odabir Kostića kao kupca zbog monopola bila bi neizvodiva.

Međutim, nezvanično se već neko vreme govori da je Kostić s austrijskom Agranom sklopio predugovor o prodaji svojih šećerana u Srbiji, pa bi u slučaju realizacije te prodaje bio u poziciji da kupi šećerane Helenika. Osim Vira i Kostića, interes su iskazali i srpski prehrambeni industrijalac Petar Matijević, te francuski Teroeos. Pre prvog kruga prodaje kao minimalna cena koju za dve šećerane traži grčki vlasnik isticano je 25 miliona evra, no tek će se po iskazanom interesu odrediti koliko će biti traženo u drugom krugu, u kojemu se, kako saznajemo, već pripremaju i širenja konzorcijuma koji se takmiče, a što upućuje na oštru borbu za srpske šećerane, piše Poslovni.