Mladi ne smeju u svoj biznis

Svaki treći nezaposleni mlađi je od trideset godina, pokazuju podaci iz Ankete o radnoj snazi, koju objavljuje Republički zavod za statistiku.

Na birou zapošljavanja evidentirano je više od 215.000 nezaposlenih, mlađih od 30 godina.

Zato ne treba da čudi što je istraživanje Građanskih inicijativa pokazalo da većina mladih u Srbiji ne sme da započne sopstveni biznis, jer je to skupo i komplikovano, a država ne podstiče dovoljno omladinsko preduzetništvo. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu da stimulišu sve nezaposlene, pa i mlade da pokrenu sopstveni posao kroz subvencije za samozapošljavanje.

Sredstva u iznosu od 160.000 dinara odobravaju se u jednokratnom iznosu i uslovno su bespovratna, kažu u ovoj instituciji. U prošloj godini, zahvaljujući tome, 3.725 osoba je pokrenulo sopstveni posao, dodaju. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, 25 do 35 odsto korisnika subvencija za samozapošljavanje predstavljaju osobe mlađe od 29 godina.

"U skladu s uslovima javnog poziva potrebno je da kandidat bude na evidenciji najmanje mesec dana pre dana podnošenja zahteva, a jedan od preduslova je i završena instruktivna obuka za započinjanje sopstvenog biznisa u organizaciji NSZ-a, ili druge ovlašćene organizacije.Prilikom bodovanja, zahtev s biznis planom, koji podnose osobe s evidencije NSZ-a mlađe od 30 godina, imaju dodatne poene s obzirom da su iz kategorije onih koji se teže zapošljavaju", objašnjavaju.

Postoji, takođe, mogućnost i da se više nezaposlenih osoba udruži, odnosno da svako pojedinačno lice podnose zahtev za samozapošljavanje i ostvari pravo na subvenciju u visini od 160.000,00 dinara, dodaju.

Obaveza korisnika sredstava je da registruju delatnost, rade najmanje godinu dana, u tom periodu plaćaju poreze i doprinose i o tome dostave dokaze NSZ-u. U slučaju da korisnik sredstava ne ispuni obaveze definisane ugovorom, dužan je da vrati iznos subvencije.

"Ova subvencija se ne može ostvariti za poslove u oblasti eksploatacije uglja i drugim delatnostima sa spiska koji je objavljen na sajtu Nacionalne službe", pojašnjavaju.

Delatnosti za koje su u prethodnim godinama najčešće konkurisali nezaposleni i koje su najzastupljenije prilikom odobravanja i registrovanja su uslužne, zanatske i proizvodne. Kao što su: frizerski i kozmetički saloni, bravarske i molerske radnje, specijalizovani servisi za popravku (automehaničari i popravka kućnih aparata), montažu i inženjering, knjigovodstvene agencije, stomatološke ordinacije, laboratorije za zubnu tehniku, proizvodnja žičanih proizvoda i uređaja za osvetljavanje...

U Nacionalnoj službi dodaju da pružaju i nefinansijsku podršku svima koji su zainteresovani da pokrenu sopstveni posao.

"Organizujemo obuke „Put do uspešnog preduzetnika”, različite informativno savetodavne usluge, kao i monitoring i specijalističke seminare. Obuku „Put do uspešnog preduzetnika”,s radionicom za izradu biznis plana izvode timovi mentora za razvoj preduzetništva, koji su formirani u svim filijalama NSZ-a radi pripreme potencijalnih preduzetnika za otpočinjanje sopstvenog biznisa", kažu u NSZ.

"Ove obuke su obavezan uslov za odobravanje subvencije za samozapošljavanje i cilj ovih obuka je da budući poslodavci provere opravdanost svoje poslovne ideje, sagledaju prednosti i rizike preduzetništva, spoznaju svoje preduzetničke sklonosti, informišu se o postupku registracije i aktuelnim zakonskim propisima, popune zahtev s biznis planom", dodaju u NSZ-u.