Zna li iko kakvu hranu jedemo?

Neispravna hrana putuje sa kontinenta na kontinent, ali najčešće završava u zemljama Trećeg sveta.

Ni građani Srbije ne mogu da budu apsolutno uvereni u kvalitet i ispravnost uvoznih namirnica, ali mogu da budu sigurni da je većina proizvoda koja nam stiže iz Evrope - „druga klasa“

Belgijska agencija za sigurnost hrane upozorila je Evropljane da je 19 tona mleka u prahu belgijske proizvodnje zaraženo salmonelom. Prodaja ovog mleka je zaustavljena kada je otkriveno prisustvo opasne bakterije kod 16 beba u Sibiru, koje su hranjene mlekom „damil 1“, kompanije Faska iz Luvena. Pre godinu dana, 16 tona ovog mleka izvezeno je u Rusiju, a tri tone su pomešane sa nekontaminiranim smesama i poslate u zemlje Trećeg sveta. U izveštaju Agencije za sigurnost hrane Belgije, međutim, ne preciziraju se imena tih zemalja, sem da mleko nije dospelo na tržište EU.

Dilema da li iz uvoza dobijamo robu osrednjeg, pa često vrlo problematičnog kvaliteta, obično kulminira kada iz Evrope stignu vesti o pokvarenim namirnicama. Poznato je da većina proizvođača u Evropi ima dve proizvodne linije - jednu za tržište najvećih i najrazvijenijih članica EU, a drugu za najčešće zemlje istočnog bloka. Proizvodi sa druge linije rezervisani su za Srbiju.

"Bez relevantnih istraživanja ne mogu da se donose sudovi o kvalitetu proizvoda namenjenog matičnom tržištu ili drugim zemljama", kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača NOPS-a.

On navodi da "ako kupite 'milka' čokoladu na našem tržištu, na osnovu organoleptičkih svojstava možete da zaključite da nema isti ukus ni kvalitet kao ona u Švajcarskoj ili Austriji. Sve te sumnje u kvalitet rada multinacionalnih kompanija i njihovih proizvoda u Srbiji mogu da se otklone jedino istraživanjem koje bi pre svega trebalo da sprovede nadležno ministarstvo odnosno njegove inspekcije".

Sve ostalo spada u domen „teorije zavere“. Pre dve godine donet je Zakon o bezbednosti hrane, ali nažalost, još se ne primenjuje.