Nema naplate surogat materinstva

Jedini novac koji surogat majka može da dobije je za pokrivanje troškova prevoza, medicinskih usluga, smeštaja , ishrane ili gubitka zarade. Odredbama budućeg zakonika je jasno definisano da je surogat majka dužna da po rođenju preda dete ženi koja će biti njegova buduća majka.

Prednacrt predviđa formiranje alimentacionog fonda iz koga će se deci čiji roditelji izbegavaju plaćanje izdržavanja pokrivati troškovi. Pravo na novac iz fonda imaće svako dete kome alimentacija kasni tri meseca uzastopno ili šest meseci sa prekidima.

Pomoć alimentacionog fonda neće biti vremenski ograničena, ali će zato roditelji dužnici plaćati penale za sve zaostale uplate, jer će dugovanja biti uvećana za 10 odsto. Kako je prednacrtom predviđeno, sredstva za početak rada fonda biće obezbeđena iz republičkog budžeta.

Noi zakonik predviđa i da sve majke koje u trenutku stupanja na snagu budućeg građanskog zakonika imaju troje dece primaju „demografsku naknadu” do punoletstva trećeg deteta.

Mesečnu naknadu koja neće biti manja od 20.000 dobijaće i zaposlene i nezaposlene majke, bez obzira na to da li su u braku.

Odredba o „plati za treće dete” primeniće se na zatečeno stanje u momentu stupanja zakonika na snagu, kao i na svako treće dete koja će tek biti rođeno, rečeno je za „Politiku” u vladinoj komisiji za izradu građanskog zakonika Srbije.

„Demografska naknada”, kao nagrada države majkama koje su rodile troje dece, neće se isplaćivati retroaktivno odnosno unazad. Tako će, na primer, majka čije treće dete bude imalo tri godine kada zakon stupi na snagu, primati ovu naknadu narednih 15 godina.

Majke će primati naknadu bez obzira na to da li su treće dete rodile u prvom, drugom ili nekom sledećem braku, ili van braka. Računa se ukupan broj dece majke, objašnjava naša sagovornica, ali navodi da može biti razmotrena mogućnost naknade i samohranim očevima koji imaju troje dece.

"Cilj je da se poveća natalitet, a to se ne može postići parolama i frazama, već konkretnom akcijom države", kaže prof. dr Olga Cvejić-Jančić, profesor porodičnog prava i član komisije za izradu građanskog zakonika. Mnoge porodice sa troje dece obradovala je vest o ovoj važnoj novini, ali pitaju kada će budući građanski zakonik biti usvojen i stupiti na snagu. S obzirom na to da će javna rasprava trajati do kraja godine, može se očekivati da tek u prvoj polovini 2012. vlada utvrdi konačan predlog zakonika i da on bude usvojen do polovine godine. Majke čije će treće dete za to vreme postati punoletno – ostaće bez ikakve nagrade od države za svoj doprinos natalitetu.

U vladinoj komisiji kažu da iznos koji će utvrđivati Ministarstvo finansija neće biti manji od 20.000 dinara, a tačnu cifru sada nije moguće predvideti, s obzirom na inflaciju i druge okolnosti.

Svi ostali detalji, kojima država treba da podstiče rađanje, biće uređeni posebnim propisima, tako da za sada nisu predložena konkretnija rešenja koja se odnose na poreske olakšice roditeljima ili uračunavanje radnog staža majkama sa više dece.

„Država je dužna da finansijskim, poreskim, radnopravnim, ekonomskim, socijalnim i drugim merama i aktivnostima posebno podstiče rađanje dece”, navodi nova odredba budućeg građanskog zakonika.