Vlasnici Luke Beograd su "čisti"

Ivana Veselinović, predsednica Luke „Beograd” kaže da je to preduzeće kupljeno putem ponude za preuzimanje, septembra 2005. godine. "Pare su obezbeđene iz kredita Hipo Alpe Adrija banke i taj kredit se i danas otplaćuje. Uostalom, i banka je javno potvrdila ovu činjenicu", navodi Veselinović.

Ona kaže i da su spekulacija da je na računu Luke u trenutku kupovine bilo 42 miliona evra, netačne.

"Dve finansijske inspekcije su bile u Luci da bi se u to uverile. Neko ko je to plasirao i sada maše papirima, ne zna da čita finansijske izveštaje", objašnjava Veselniović.

Sadašnji vlasnici kažu da Luka bez prava na gradnju ne bi postigla veću cenu od nekoliko miliona evra i da to što se pravo gradnje osporava obeshrabruje investitore.

"Posle pet godina rada za 60 odsto smo povećali prihode i dobit od lučkih i pristanišnih aktivnosti, smanjili troškove za 30 odsto i napravili izvanredan projekat „Grad na vodi” sa vodećim svetskim arhitektom i urbanistima. Ali, nemamo nijednog zainteresovanog investitora. Firme su se kupovale i zbog delatnosti i zbog prava na gradnju. Zato su i postizane takve cene. Luka bez prava na gradnju ne bi postigla cenu veću od nekoliko miliona evra. Do danas nas je ukupno koštala više od sto miliona evra. Upravo zato što smo kupili i platili pravo na gradnju. Sada, kada se to pravo, ne samo osporava, već i oduzima da bi nam se ponovo prodavalo, onda to obeshrabruje međunarodne investitore", kaže Veselinović. Veselinović tvrdi i da je Luka Beograd kupljena sa pravom korišćenja zemljišta.

"U prospektu privatizacije Luke „Beograd”, koji je potpisalo resorno ministarstvo, vrednost prava na korišćenje građevinskog zemljišta je procenjena, plaćena, pa samim tim i stečena. I Agencija za privatizaciju je davala tumačenje zainteresovanim investitorima da je pravo na gradnju na određenim parcelama neodvojivo povezano za vlasništvom legalno izgrađenih objekata na tim parcelama. Gde je onda to pravo ovim zakonom zagubljeno? Naši advokati u zemlji i Briselu uveravaju da imamo pravo na nadoknadu štete po osnovu uskraćivanja prava na gradnju koje smo ranije stekli", navodi Veselinović.

Prema njenim rečima novi vlasnik Luke Beograd nije znao da se Grad Beograd uknjižio kao vlasnik dela lučkog zemljišta.

"Našu žalbu je već dva puta usvojio Okružni sud 2006. i 2008. godine poništavajući uknjižbu Grada. Po treći put smo na sudu i nadamo se da javno izrečene kritike gradskog pravobranioca upućene sudu neće imati efekta na objektivnost suda. Reč je o 196 hektara i otprilike pola od toga je za Grad sporno", kaže Veselinović.

Ekonomska kriza i novi zakon koče gradnju "Grada na vodi"

Direktorka Luke Beograd kaže i da zemljište na kome treba da se gradi „Grad na vodi”, prema nacrtu arhitekte Danijela Libeskinda nije sporno. Međutim, da na realizaciju tog projekta danas utiču ekonomska kriza i novi zakon koji nam je oduzeo pravo na gradnju, a nametnuo novu obavezu plaćanja konverzije.

"Pošto zakon još nije uveden u praksu, nepoznato nam je koliko bi ta konverzija trebalo da košta. Posebno nas brine ako će cena da se obračunava iza zatvorenih vrata, a ne po unapred utvrđenom cenovniku, kao što se radi sa naknadama za građevinsko zemljište gde je sve javno i poznato. Zato ne treba da čudi podatak da je građevinska delatnost u Beogradu pala u odnosu na prošlu godinu za 92 odsto ali treba da čudi da su zbog toga uznemireni samo građevinari", navodi Veselinović.

Ona dodaje i da Luka Beograd nije podnela zahtev za konverziju, jer čekaju da vide da li će cenovnik biti stimulativan za ulagače i kako će uticati na cenu gotovog kvadrata.

Veselinović kaže i da je Srbiji potreban i da u Evropi postoje sva tri modela vlasništva nad akvatorijem i infrastrukturom. Država može biti vlasnik, privatni vlasnici i kombinovani model.

"U slučaju Luke „Beograd” stvar je jednostavna. Akvatorij reke Dunav mi i ne tražimo. Bazen od 11 hektara je naš, izgrađen je sredstvima Luke i uknjižen kao objekat Luke. Pošto na samoj reci nemamo dokove već samo obaloutvrdu, koju smo takođe mi napravili, nemamo ništa protiv da država, uz tržišnu nadoknadu, preuzme obaloutvrdu. Luka je napravila i interni železnički kolosek, internu putnu mrežu i vertikalni kej za pretovar", kaže Veselinović.