Hleba, mleka i krompira za golo preživljavanje

Socijalna situacija u Srbiji se, nažalost, ne završava samo pukim merenjem onih koji su prošle godine bili ispod linije siromaštva jer svi podaci ukazuju na to da ih je od početka ove godine još više.

Naime, po oceni Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, procenjuje se da je u ovoj godini došlo do povećanja siromaštva i da u Srbiji trenutno živi oko milion siromašnih.

Takođe, ukazuje sindikat, pokazatelj socijalne situacije u Srbiji je i činjenica da veliki broj zaposlenih i bivših zaposlenih nema povezan radni staž, nema overene zdravstvene knjižice, a da oni nisu uračunati u one koji realno zaista nemaju ni propisan minimum da bi „izašli” iznad granice siromaštva. Građani Srbije mnogo su očekivali od novog Zakona o socijalnoj zaštiti jer se verovalo – a takva su bila i obećanja zvaničnika države – da će socijalna pomoć biti veća, stići do više siromašnih, ali i da će biti raspoređivana pravednije nego prethodnih godina kada su primenjivani propisi doneti još pre dve decenije.

Međutim, red za socijalnu pomoć ne smanjuje se, a para za ispunjavanje onoga što je novim zakonom propisano sve je manje jer iz meseca u mesec pristižu novi siromašni koji traže da im država pomogne.

Trenuto isključivo od socijalne pomoći u Srbiji živi 70.875 porodica, odnosno 173.284 pojedinca, što je samo sedmina od ukupnog broja građana koji se danas zvanično smatraju siromašnima jer su im mesečna primanja ispod 8.500 dinara.

Svakog meseca s ovog spiska izbriše se oko 3.000 pojedinica koji izgube pravo jer im je istekao rok u kojem mogu živeti na račun države, a deo zato što su uspeli da „stanu na svoje noge”. No, koliko god da se svakog meseca izbriše, još više je onih koji se prijave jer su ostali bez načina da sami sebe izdržavaju.

Pravo na novčanu pomoć države neograničeno se dodeljuje samo onim pojedincima koji su radno nesposobni ili porodicima u kojima većina članova nije sposobna da samostalno zarađuje.

Prečima državnog sekretara u Ministarstvu rada i socijalne politike Zorana Martinovića, to pravo se ispituje svakih 12 meseci, pa se, u slučajevima kad radnici centara za socijalni rad procene da su članovi porodice u međuvremenu postali sposobni da sami zarađuju, pomoć odobrava za najduže devet meseci.

Takve porodice, kako objašnjava, tokom sezonskih poslova u letnjim mesecima koliko-toliko dopune kućni budžet pa im se onda i ukida pomoć, ali već na jesen oni se ponovo obraćaju za nju.

Po njegovim rečima, iako zvanična statistika pominje više od 700.000 siromašnih, broj korisnika socijalne pomoći se ne menja drastično iz meseca u mesec ali, priznaje, beleži se konstatno uvećanje. Prošle godine u ovo vreme socijalnu pomoć primalo je 50.800 porodica, a danas je taj broj 50 posto veći.

No, rast se primećuje, i to znatni, u ovoj godini, pa je tako u julu naknadu dobijalo 66.549 porodica, dok je u avgustu taj broj porastao na 70.875 porodica, ili 173.284 pojedinca. Pošto je novi Zakon o socijalnoj zaštiti počeo da se primenjuje tek od aprila ove godine, očekuje se da će se broj korisnika socijalne pomoći u narednom periodu povećati jer on daje veća prava i smanjuje papirologiju koja je do sada bila potrebna da bi se do pomoći, ma koliko ona bila mala i nedovoljna za preživljavanje, uopšte došlo.