Biogorivo ubrzava klimatske promene

Ta površina odgovara površini Republike Irske, podsetila je agencija Rojters.

Kao rezultat, dodatna količina biogoriva, koju će EU trošiti tokom sledeće decenije, proizvodiće između 81 i 167 odsto više ugljen-dioksida nego što će emitovati fosilna goriva, ukazano je u izveštaju devet ekoloških grupacija koje su analizirale zvanične podatke o ciljevima EU za dobijanje 10 odsto ukupne količine goriva za saobraćaj iz obnovljivih izvora do 2020. godine.

Energetski tim Evropske komisije, koji je postavio taj cilj je, međutim, izračunao da će najveći deo zemljišta potrebnog za proizvodnju biogoriva, biti dobijen rekultivacijom napuštenog poljoprivrednog zemljišta u EU i Aziji, što će minimizirati uticaj biogoriva na klimu.

Ove godine su se pojavile nove naučne činjenice koje dovode u sumnju održivost tog cilja od 10 odsto, ali energetski zvaničnici EU tvrde da će samo oko dve trećine tog cilja biti ostvareno putem biogoriva, dok će ostatak biti pokriven razvojem vozila na obnovljivi električni pogon.

Sopstvene nacionalne strategije koje se tiču obnovljive energije sada su, međutim, objavile 23 od 27 članica EU, koje predviđaju da će čak 9,5 odsto goriva u saobraćaju u 2020. biti biogorivo, od čega će 90 odsto biti dobijeno iz prehrambenih useva, ukazano je u izveštaju. Komisija sada razmatra da li da izmeni ciljeve, kako bi uzela u obzir te nove naučne dokaze.

Rasprave o korišćenju zemljišta za biogorivo usmerene su na novi koncept, poznat kao "indirektne posledice promene korišćenja zemljišta" , koji, u stvari, znači da će, ako zemljište, predviđeno za proizvodnju žitarica, prevedete na proizvodnju useva za biogorivo, neko negde ostati gladan, sem ukoliko se te tone žitarica koje nedostaju, ne proizvedu negde drugde.

Usevi koji bi nadoknadili taj manjak mogu doći iz bilo kojeg regiona sveta, a ekonomisti tvrde da će to biti tropska područja u kojima će farmeri novo zemljište otkidati od prostranih šuma. Spaljivanjem šumskih površina radi čišćenja zemljišta može dovesti do ispuštanja u atmosferu ogromnih količina gasova koji izazivaju globalno zagrevanje, dovoljnih da se potre bilo kakva korist koju bi, kako se smatra, donela biogoriva.

Indirektan uticaj strategije EU o biogorivima dovešće do dodatnih emisija gasova s efektom staklene bašte od 27 do 56 miliona tona godišnje, upozoreno je u izveštaju. U najgorem slučaju, to bi bilo jednako izlasku dodatnih 26 miliona vozila na puteve u Uniji.

Očekuje se da će Britanija, Španija, Nemačka, Italija i Francuska emitovati najveći deo dodatnih količina gasova s efektom staklene bašte iz biogoriva , proizvodeći dodatnih 13,3, 9,5, 8,6, 5,3, odnosno 3,9 miliona tona ugljen-dioksida godišnje. Ukupna slika je, međutim, daleko kompleksnija.

Energetski tim Evropske komisije smatra da se pomanjkanje žitarica može izbeći na nekoliko načina, uključujući povećanje prinosa i kultivaciju napuštenog zemljišta.

"EU ima dovoljno zemljišta koje je ranije korišćeno za proizvodnju useva, a sada se ne obrađuje da bi se pokrile potrebe za proizvodnju biogoriva", predočila je Komisija.

Proizvođači biogoriva već ukazuju da zvaničnici EU ne treba da menjaju politiku promocije biogoriva da bi uzeli u obzir nove naučne tvrdnje, budući da su one još uvek nesigurne.

"Bilo kakva javna politika, zasnovana na takvim veoma spornim rezultatima, mogla bi biti lako osporena u Svetskoj trgovinskoj organizaciji", ukazao je zvaničnik brazilskog Udruženja industrije šećera Emanuel Desplehin.

Pročitajte opsežno istraživanje o automobilima u skorijoj budućnosti