Na današnji dan, 12. jun

1691 – Ahmed II je na turskom prestolu nasledio sultana Sulejmana III.

1759 – Umro je engleski pisac Vilijam Kolins, jedan od najznačajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka. Bio je zainteresovan za tajanstveno, legendarno, fantastično. Gajio je izvesna prodemokratska osećanja. Dela: ode "Veče", "Škotske praznoverice", "Sloboda".

1798 – Francuska vojska zauzela je sredozemno ostrvo Maltu.

1821 – Rođen je Livije Radivojević, ugledni pravnik, jedan od prvaka političkog i društvenog života Srba u Austriji i Austrougarskoj u drugoj polovini 19. veka. U rodnom Sremu završio je gimnaziju, u Segedinu je studirao filozofiju a u Pešti prava. Godine 1843. položio je doktorat a naredne godine i advokatski ispit. Kao pravni stručnjak službovao je u Rumi, Temišvaru, Zagrebu. Od 1874. do 1891. bio je predsedavajući vrhovnog suda u Zagrebu (Stol sedmorice). Kao poslanik na Blagoveštenskom saboru 1861, u Karlovcima, uz barona Jovana Živkovića i Aleksandra Stojačkovića, najdoslednije je zastupao teritorijalnu autonomiju za Srbe u Austriji (Srpska Vojvodina). Bio je prvi predsednik Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, počasni predsednik Srpske banke u Zagrebu, jedan od osnivača Srpskog privrednog društva Privrednik. Izabran je za počasnog građanina Temišvara. Savremenici su ga opisivali kao "simbol prava i pravde".

1848 – Mađarska revolucionarna vojska je napala Sremske Karlovce, središte Glavnog odbora Srba u Ugarskoj, gde je u maju 1848. Skupština Srba zatražila autonomiju Srpske Vojvodine (Banat, Bačka, Baranja i Srem), napad je uspešno odbijen.

1849 – Bombardovanjem iz topova sa Petrovaradina, mađarske revolucionarne trupe su gotovo uništile Novi Sad. U bombardovanju i požarima koji su usledili nestalo je oko 2.000 objekata, od 2.800 koliko je grad do tada imao. Posle napada, od prethodnih 18.500 stanovnika, u gradu je ostalo svega nekoliko stotina. Godine 1850. u Novom Sadu su boravila 7.182 lica. Napad je usledio pošto je austrijski general baron Josip Jelačić, kasnije ban hrvatsko slavonski, gušeći Mađarsku revoluciju za račun Beča, umarširao u Novi Sad i napao Mađarske trupe.

1894 – Umrla je srpska slikarka Vilhelmina Mina Karadžić-Vukomanović, kćerka Vuka Karadžića. Prevodila je na nemački srpske narodne pripovetke i napisala "Putovanje po Srbiji" i "Uspomene na Branka Radičevića". Bila je udata za profesora književnosti Liceja u Beogradu Aleksu Vukomanovića.

1897 – Rođen je engleski državnik Robert Entoni Idn, britanski premijer od 1955. do 1957. Posle studija orijentalnih jezika u Oksfordu, 1923. ušao je u Parlament, od 1931. do 1933. bio je pomoćnik šefa diplomatije, 1935. lord čuvar državnog pečata i ministar za vezu s Društvom naroda u kojem se zalagao za sankcije protiv fašističke Italije zbog napada na Etiopiju. Od 1935. do 1938. bio je ministar inostranih poslova i 1936. zastupao je "politiku nemešanja" u Španski građanski rat, ali je podneo ostavku kada je premijer Nevil Čemberlen potpisao Minhenski sporazum kojim je Čehoslovačka predata nacističkoj Nemačkoj. U vladama Vinstona Čerčila ponovo je predvodio britansku diplomatiju od 1941. do 1945. i od 1951. do 1955. Posle Čerčilovog povlačenja u aprilu 1955. postao je premijer i šef Konzervativne stranke, ali je podneo ostavku u januaru 1957. zbog neuspele intervencije, sa Francuskom i Izraelom, na Suec.

1898 – Filipinski general Emilio Aginaldo proglasio je tokom Američko-španskog rata, uz podršku SAD, nezavisnost Filipina. Amerikanci su ga potom izigrali, okupiravši Filipine i slomivši 1899. otpor filipinskih nacionalista, a taj pacifički arhipelag je formalnu nezavisnost stekao tek 1946. Od 1898. do 1946. Filipini su bili kolonija SAD.

1917 – Zbog pronemačke politike u Prvom svetskom ratu, grčki kralj Konstantin I prinuđen je da abdicira u korist starijeg sina Aleksandra, posle čije je smrti 1920. ponovo postao kralj. Sa prestola je definitivno sišao 1922. zbog poraza Grčke u ratu s Turskom i nasledio ga je mlađi sin Đorđe II.

1924 – Rođen je Džorž Buš, američki državnik, predsednik SAD od 1989. do 1993. Predvodio je 1991. zapadne saveznike u ratu protiv Iraka. U Drugom svetskom ratu se borio na Pacifiku kao pilot u mornaričkom vazduhoplovstvu, 1974. i 1975. bio je ambasador u Kini, potom do 1976. direktor CIA, a potpredsednik SAD od 1981, tokom dva predsednička mandata Ronalda Regana.

1929 – Rođena je Anelis Mari Frank, poznata kao Ana Frank, čiji je dnevnik postao simbol stradanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata kada su nemački nacisti planski uništavali pripadnike jevrejskog naroda u Nemačkoj i okupiranim zemljama Evrope. Njena porodica je posle dolaska nacista na vlast u Nemačkoj 1933. izbegla u holandski grad Amsterdam, gde je od 1942. živela u tajnom skrovištu, ali ih je 1944. otkrio Gestapo. Ubijena je u martu 1945. u nemačkom logoru Bergen-Belzen i od njene porodice rat je preživeo jedino Anin otac. Posle Drugog svetskog rata pronađen je i 1947. objavljen njen potresni dnevnik pisan tokom dve godine u skrovištu.

1934 – Vlada Bugarske, koja je došla na vlast prevratom u maju 1934, u sklopu pronacističke politike za koju se opredelila zabranila je sve političke partije.

1964 – Nelson Mandela, Volter Sisulu i još šest vođa Afričkog Nacionalnog Kongresa, crnačkog oslobodilačkog pokreta protiv rasističkog režima u Južnoj Africi, osuđeni su na doživotnu robiju. U procesu ukidanja rasne diskriminacije, većina je oslobođena posle tri decenije, uključujući Mendelu, koji je potom postao prvi crni predsednik Južne Afrike.

1967 – Vrhovni sud SAD stavio je van snage zakone Virdžinije o zabrani sklapanja međurasnog braka. Najzaslužnija za ovakvu odluku suda bila je Mildred Loving, crna žena udata za belca, koja je nakon niza hapšenja i drugih nedaća u rodnoj Virdžiniji, zbog međurasnog braka sklopljenog 1958, uputila pismo tadašnjem ministru pravde SAD Robertu Kenediju, čime je pokrenut proces koji je okončan u njenu korist. Tim putem poništeni su slični zakoni u još najmanje 16 američkih država.

1976 – U vojnom udaru u Urugvaju oboren je civilni predsednik Huan Bordaberi, čime je otpočela devetogodišnja diktatura armijskog vrha.

1988 – U Bangladešu su izbile demonstracije zbog ustavnog amandmana usvojenog pet dana ranije, kojim je islam postao državna religija u toj azijskoj zemlji.

1991 – Boris Jeljcin je izabran za predsednika Rusije.

1995 – Umro je italijanski muzičar Arturo Benedeti Mikelanđeli, jedan od najvećih pijanista 20. veka.

1996 – U Australiji su se kod Brizbejna tokom vojnih vežbi sudarila dva helikoptera tipa "Blekhok", pri čemu je poginulo 18 komandosa.

1999 – Na Kosovu i Metohiji počelo je razmeštanje međunarodnih bezbednosnih snaga, na osnovu rezolucije 1.244 Saveta bezbednosti UN, dan pošto su, na iznenađenje svih zapadnih zemalja, u južnu srpsku pokrajinu prvi prispeli ruski vojnici koji su zaposeli aerodrom Slatina kod Prištine.

2003 – Umro je Gregori Pek, američki filmski glumac, najpoznatiji po ulozi liberalnog južnjačkog advokata u filmu "Ubiti pticu rugalicu", za koju je nagrađen Oskarom (1962). U Kanu je 2000. nagrađen "Zlatnom palmom" za životno delo. Ostali filmovi: "Dvoboj na suncu", "Slučaj Paradin", "Džentlmenski sporazum", "Snegovi Kilimandžara", "Praznik u Rimu", "Mobi Dik", "Topovi sa Navarona", "Arabeska", "Mesec  šunjalica".

2007 – Umro je baron Gi de Rotšild, francuski bankar, jedna od najkrupnijih ličnosti svetskih finansija. Rođen 1909. u Parizu, tokom nacističke okupacije za vreme Drugog svetskog rata, prebegao je u SAD i kasnije u London, gde se priključio pokretu otpora generala Šarla de Gola. Rotšild je vodio porodičnu finansijsku imperiju i predsedavo je bankom "Rotšild Frere" od 1967. do 1979.

2008 – Irski građani odbacili su, na referendumu, Lisabonski sporazum koji predviđa niz reformi institucija Evropske unije. Protiv ratifikacije Lisabonskog sporazuma izjasnilo se 53,4 odsto glasača u toj zemlji.

2011 – Umro je Nikša Stipčević, član, izvesno vreme i potpredsednik SANU, romanista, profesor univerziteta. Stipčević je imao bogatu naučnu, profesorsku pa i diplomatsku karijeru. Bio je dekan Filološkog fakulteta u Beogradu, ali i predsednik Upravnog odbora RTS-a. Između ostalog dugo je vodio biblioteku SANU, predano je upotpunjujući retkim ili ranije zanemarenim izdanjima.

2016 – U Orlandu, Florida, SAD, u napadu u noćnom klubu Puls, ubijeno je 50 osoba, uključujući napadača, a 53 su ranjene. Omar Matin, Amerikanac avganistanskog porekla, napad u klubu u kom se okupljala LGBT populacija, izveo je motivisan islamskim ekstremizmom.

2018 – U Singapuru, na samitu SAD i Severne Koreje, predsednik SAD Donald Tramp i severnokorejski vođa Kim Džong-un potpisali su dokument kojim se obavezuju na rad "ka potpunoj denuklearizaciji Korejskog poluostrva".

2023 – Umro je Silvio Berluskoni, italijanski političar i preduzetnik, medijski magnat. U svetu poslovanja započeo je kao građevinski preduzetnik, u rodnom Milanu. Poznat je po gradnji stabenog bloka Milano 2. Između 1979. i 1984, stvara veliku medijsku grupu kroz tri mreže: Canale 5, Italia 1 i Rete 4. Berluskonijev Fininvest, osnovan 1978, početkom devedesetih ovladava ne samo sektorom televizije, sa Mediasetom, već i  izdavaštvom zatim i reklamnim sektorom. Potom sledi proboj na teren osiguranja, sa Mediolanumom. Vlasnik kluba Milan postaje 1986. Pokret Forca Italia osniva 1994, i odmah potom na izborima osvaja 21 odsto glasova. Poznavaoci prilika tumačili su da je preuzeo prostor koji su ranije držali demohrišćani. Vladu Italije vodio je 1994/1995, potom od 2001. do 2006, i ponovo od 2008 do 2011. U poslednjem periodu bio je član Senata.

2023 – U izbegličkom kampu Lala, u oblasti Ituri, na severoistoku Demokratske Republike Kongo, pripadnici pobunjeničke milicije Kodeko (CODECO) masakrirali su više desetina lica. Ubijeno je najmanje 46 osoba, među njima 23 deteta, a 6 je ranjeno. Kodeko, ili Lendu milicija izrasla iz istoimene  etnolingvističke grupe, oružana je formacija oslonjena na poseban animistički kult. Političke grupacije sa posebnim verskim kultovima aktivne su na istoku Konga bar od šezdesetih.

2023 – Prilikom potapanja broda na reci Niger, kod varošice Pategi u državi Kvara, u središnjem delu Nigerije, poginulo je najmanje 106 osoba. Na preopterećenom plovilu koje je udarilo u balvan i raspalo se, nalazilo se oko 300 lica.

2024 – Ruske mirovne snage povukle su se iz oblasti Nagorno Karabah (Gornji Karabah) jermenske etničke enklave unutar Azerbejdžana. Ruske snage, u početku brojosti 1.960 vojnika, došle su sa mandatom razdvajanja pošto su prestala direktna neprijateljstva novembra 2020. Azerbejdžan je preuzeo kontrolu nad Karabahom septembra 2023. okončavši nezavisnost regiona od Bakua, primoravši pritom praktično celokupno jermensko stanovništvo da napusti Karabah. U Jerevanu, Jermenija, paralelno su se dogodili masovni protesti.

2025 – Avion tipa Boing 787 kompanije Er India, na letu 171, srušio se ubrzo po poletanju, u Ahmedabadu. Poginula je 241 osoba a jedno lice je preživelo.