Manje prekršaja od uvođenja kamera

U beogradskoj saobraćajnoj policiji smatraju da su se kamere koje registruju saobraćajne prekršaje do sada pokazale kao veoma korisne, jer je broj prekršaja smanjen. Sledeći korak biće postavljenje kamera koje će snimati registarske oznake na automobilima i „otkrivati” neregistrovana vozila.

Kako za list “Politika” objašnjava Dragan Bogosavac, načelnik saobraćajne policije PU Beograd, cilj projekta je da se smanji broj direktnih kontakata policije sa građanima, a da se sankcionišu prekršioci propisa. Projekat je završen i ostalo je da se ideja materijalno realizuje.

“Samo jednom trakom važne saobraćajnice u centru grada, u saobraćajnom špicu, za sat vremena prođe hiljadu vozila, a za jedan dan i do 10.000 vozila”, kaže Bogosavac.

“Kad postavimo kameru za očitavanje registarskih tablica i uvežemo je sa sistemom, koji će da pokaže da li je registarska nalepnica istekla, ona može da prekontroliše svih 10.000 vozila”, dodaje on.

“Za prvih osam meseci 2012. godine saobraćajna policija je evidentirala 4.086 neregistrovanih vozila u glavnom gradu”, objašnjava Bogosavac.

Sagovornik "Politike" kaže da se sistem uvođenja kamera koje registruju saobraćajne prekršaje pokazao kao vrlo koristan jer je došlo do velikog smanjenja broja prekršaja.

U Beogradu vozače kontroliše 14 fiksnih kamera saobraćajne policije, od čega četiri kamere registruju vožnju žutom trakom, pet – prolazak vozila na crveno svetlo na semaforu, dok pet kamera očitava prekoračenje brzine.

Za godinu dana od kada je sistem kamera uveden, broj prekršaja vožnje žutom trakom smanjen je za više od četiri puta, broj prolazaka vozila na crveno svetlo na semaforu smanjen je za više od duplo, dok je prepolovljen broj prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine.

“Kamere su dale rezultate. Uočeni problemi koje smo imali rešeni su ili svedeni na mnogo manju meru”, kaže Bogosavac. “Kamere su postavljene sa jasnim ciljem – da vozači prestanu sa prave prekršaje. Dok nismo postavili kamere za žutu traku imali smo situaciju da 30 policajaca radi u jutarnjem i popodnevnom špicu na 'čuvanju žute trake', a na Brankovom mostu to je radnim danima nemoguće postići”, objašnjava on.

“Taj problem je uglavnom rešen i broj prekršaja vožnje žutom trakom za godinu dana smanjen je za 8.000. Kamere za registrovanje prolaska na crveno svetlo i prekoračenje brzine postavljene su na pozicijama gde smo procenili da vozače ponese brzina, gde prolaze na crveno svetlo i ugrožavaju bezbednost pešaka. Na tim mestima sada nema incidentnih situacija ni saobraćajnih nezgoda”, tvrdi Bogosavac.

Zbog toga, kaže sagovornik, sistem kamera treba dalje razvijati. Ideja saobraćajne policije je da se postavi još kamera za detektovanje prolaska kroz crveno svetlo na semaforu. U nekom kasnijem periodu bilo bi dobro postaviti i kamere koje bi registrovale velike transporte, zatim one koje bi detektovale prevoz opasnih materija, koje se prevoze po određenim zakonskim propisima.

“Na ovaj način bismo komunikaciju građana i policije sveli na najmanju moguću meru, a građani bi bili na dobitku. Kamere bi rešavale određene probleme za koje nije neophodno prisustvo policajca na ulici, a sa druge strane veći broj policajaca bio bi operativan i na usluzi građanima u rešavanju problema protočnosti saobraćaja, bržeg izlaska na lice mesta u slučaju saobraćajnih nezgoda, kvara vozila, zastoja na mostu…”, ocenjuje Bogosavac.

Kada je reč o teškim saobraćajnim nesrećama, najveći broj nesreća sa poginulima u glavnom gradu, dešava se u prigradskim naseljima.

Dragan Bogosavac kaže da je od 80 poginulih u saobraćajnim nesrećama za prvih osam meseci ove godine, 55 osoba poginulo u prigradskim opštinama i perifernim beogradskim naseljima.

“Generalno, broj saobraćajnih nesreća u prvih osam meseci u glavnom gradu manji je za 11,5 odsto u odnosu na isti period 2011. godine, a smanjen je i broj poginulih osoba”, kaže Bogosavac.

“Prošle godine za prvih osam meseci u nesrećama je poginulo 88 osoba, a u istom periodu ove godine 80. Istovremeno, za tri odsto je povećan broj nezgoda sa stradalima, odnosno poginulima i teže i lakše povređenima, a za 15 odsto je smanjen broj nezgoda sa materijalnom štetom”, dodaje on.

Đaci kao učesnici u saobraćaju su za saobraćajnu policiju, kaže Dragan Bogosavac, "prioritet prioriteta". Zbog toga se bezbednosti najmlađih učesnika u saobraćaju svake godine posvećuje posebna pažnja, sa idejom da svaki od njih bezbedno stigne i vrati se iz škole.

Tome bi trebalo da doprinese i postavljanje kamera saobraćajne policije u zoni škola za detektovanje prolaska na crevno svetlo na semaforu i za prekoračenje brzine.

“To nam je ideja i želja. Prošle godine je osmoro dece povređeno u zoni škole, jedno je zadobilo teške telesne povrede, a sedmoro je lakše povređeno”, ističe Bogosavac.

“U toku 2012. godine jedno dete je lakše povređeno u zoni škole. Ipak, njihova bezbednost se ne meri statistikom jer smo i dalje svedoci incidentnog ponašanja vozača u zoni škola, u smislu prebrze vožnje, parkiranja u zoni škole na pešačkom prelazu. Možda je jedino rešenje da pored svake škole bude ili policajac ili kamera”, smatra Bogosavac.

Izvor: Politika

Pogledajte gde se sve nalaze kamere u Beogradu.

Saznajte gde se nalaze kamere u Novom Sadu.