Srpskog naučnika su obožavali Amerikanci: "Nije zaboravio svoje korene, a živeo je svuda u svetu"

Vujica Jevđević (1913 - 2006), bio je čuveni hidrolog, doktor nauka i redovni profesor na univerzitetu u Kolaradu. Rođen u selu Kasidoli u svešteničkoj porodici. Još kao dečak stigao je na konju u centar varošice i živeo kod svoje tetke. Upravo ta kuća danas je spomenik kulture, koja služi u čast i sećanje na ovog legendarnog naučnika.

"U toj kući živeo je do kraja osnovne škole, zatim je otišao u Sarajevo gde je završio gimnaziju, pa u Beograd na Građevinski fakultet. Nikad nije zaboravio svoje korene i to odakle je potekao iako je živeo na svim stranama sveta. Kuća je imala nekoliko vlasnika, on ju je otkupio i poklonio opštini Priboj. Zahtevao je samo da joj se vrati autentičan izgled i za to je čak donirao novac. Jevđevića kuća sada je jedna od najstarijih građevina, to je tipična gradska kuća koja se gradila u 19. veku, sa dva sprata", rekao je Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju za Rinu.

Foto: Rina

Amerikanci su ovog Pribojca smatrali za najvećeg svetskog hidrologa, i uz Teslu, Pupina i Milankovića proglasili ga za jednog od četiri najpoznatija Srbina koja su radila u njihovoj zemlji.

"Nakon završenog Građevisnkog fakulteta u Beogradu, Vujica Jevđović magistarsku diplomu stekao je u Grenoblu 1937. godine. Dve godine kasnije otišao je u Veliku Britaniju gde je radio u hidrološkim labaratorijama, a 1941. godine vratio se u Srbiju. Ubrzo je odveden u logor u Italiju, a za vreme svog boravka tamo pročitao je čak 30.000 stranica stručne literature. Nakon izlaska iz logora, učestvovao je u posleratnoj obnovi zemlje i punih 14 godina radio na razvoju elektroprivrede Jugoslavije. Obavljao je najpoverljivije zadatke iz oblasti hidrologije i bio osnivač Instituta Mihajlo Pupin. Godine 1958. odlazi u Ameriku i tamo postaje cenjeni profesor, ali i doktor nauka", rekao je Derikonjić.

Foto: Rina

Vujica Jevđević učestvovao je u izgradnji preko 60 brana u celom svetu, napisao je 22 knjige i osnovao izdavačku kompaniju "Vodoprivredne publikacije", a Amerikanci su mu dodelili priznanje "Andrej Klark" koji je američki pandan Nobelu.

Zavičajnom muzeju u Priboju donirao je 10.000 dolara, od kojih je osam utrošeno na Muzej i rekonstrukciju kuće. Ovaj naučnik još uvek nema ulicu u svom rodnom gradu, ali u planu je pokretanje inicijative kako bi čuveni hidrolog, među Pribojcima, živeo večno.