Koliko nam je bitan ozonski omotač?

Ozonski omotač se stvarao milijardama godina sve vreme štiteći život na Zemlji, dozvoljavajući mu da se razvija u najneobičnije oblike koji su se rađali, živeli i umirali, pojavljivali i nestajali, nesvesni "dobrog duha" iznad sebe, ali se čini da će prva vrsta svesna njegovog učinka biti ta koja će ga i uništiti.

U saopštenju se navodi da smo svedoci sve goreg stanja i sve većih oscilacija u vremenu, od neverovatnih vrućina do velike hladnoće, prelaz između godišnjih doba je izgubio svaki smisao, a čini se da nas ništa bolje ne očekuje u budućnosti.

Globalno zagrevanje usporava obnavljanje ozona i time zatvaranje ozonske rupe.

Iako je, na globalnom nivou, zabranjena upotreba pojedinih štetnih hemijskih jedinjenja koja neposredno oštećuju ozon, ispuštanje štetnih gasova iz industrijskih postrojenja nije se smanjilo, već poraslo - što je dovelo do porasta temperature i nastanka efekata staklene bašte, te posrednog uništavanja ozonskog omotača.

Problem stanjivanja ozonskog omotača uočen je krajem 70-tih godina, a činilo se kako je za njega nađeno rešenje kada je 1987. godine potpisan protokol iz Montreala, kojim su zabranjeni freoni, gasovi do tada upotrebljavani u sprejevima, frižiderima i uređajima za hlađenje.

Tokom godina štetni su gasovi zamenjeni, a ozonski omotač se počeo obnavljati, mada nije dostigao gustinu koju je imao pre 1980. godine.

Do sada postignut uspeh u obnavljanju ozonskog omotača verovatno će vrlo brzo biti uzaludan, jer se ispuštanje štetnih gasova iz industrijskih postrojenja, poput ugljen dioksida, azotnog dioksida i metana, ne smanjuje.

Zato su "Zeleni Srbije" pozvali na hitno donošenje Strategije zaštite vazduha i Nacionalnog programa za postepeno smanjivanje godišnjih maksimalnih nacionalnih emisija zagađujućih materija, predviđenih Zakonom o zaštiti vazduha koji je donet 15. maja 2009. godine.