"Zadirkivali su me što sam Hrvat": Kako je Tito 1911. godine proslavio Prvi maj?

Povom Praznika rada predstavljamo vam priču iz Yugopapira o tome kako je Josip Broz Tito govorio o prvomajskim demonstracijama:

Tito dolazi u Zagreb u martu 1911. godine i zapošljava se u radionici majstora Knausa. Tu mu se pružila mogućnost da usavrši svoje znanje. U radionici su se popravljali automobili, bicikli i najraznovrsnije mašine. Tu je Josip Broz ostao neko vreme.

Te godine učestvuje u prvomajskim demonstracijama i generalnom štrajku u Zagrebu.

Prvi maj 1911. godine u Zagrebu bio je proslavljen prilično masovno. Rad u radionicama bio je obustavljen, a pre početka demonstracija grupice radnika obilazile su sva poduzeća da vide jesu li svi radnici krenuli na proslavu praznika.

Poslije mitinga članovi sindikata su u grupama, među njima i Joža, obilazili razne krajeve Zagreba i održavali konferencije s radnicima i građanima.

"U to vreme vodili su, naročito popovi, besomučnu kampanju protiv socijalista i Prvog maja. U crkvama su popovi govorili da su socijalisti đavoli, da će svako otići u pakao ko bude učestvovao u prvomajskoj povorci. Ta propaganda imala je uticaj čak i među radnicima, a naročito među ženama radnicama", govorio je Josip Broz.

I posle Tita - Tito: Ko je čovek koji je pre 69 godina postao predsednik Jugoslavije? VIDEO

"Sećam se ovog slučaja. Prolazili smo Ilicom u povorci. Pored mene je bio jedan moj stariji drug, oženjen. Dogodilo se da se tu, u Ilici, našla i njegova žena s detetom i posmatrala povorku. Kad smo mi naišli, dete je odjednom povikalo: Majko, majko, eno i našeg oca među đavolima!, prisetio se.

Zadirkivali ga što je Hrvat

Želeći se da se usavrši u svome zanatu, i Joža Broz je krenuo u "fremt". Radio je u Kamniku, zatim u Češkoj. Iz Češke je otišao za Nemačku, radio u Bavarskoj, u Minhemu, u Manhajmu u fabrici Benc, zatim u Ruru.

Ova putovanja bila su mu od velike koristi. Usavršio se u svom zanatu i naučio vrlo dobro češki i nemački. U oktobru 1912. godine iz Rura je krenuo za Beč. Zaposlenje je dobio u velikoj fabrici za izradu mostova Gridl. A onda je izbio Balkanski rat.

"Dobro se sećam tih dana. Uzbuđenje je u Beču bilo veliko. Čitao sam neke male bečke novine koje su donosile opširne izveštaje sa frontova na Balkanu. Naravno, većina bečkih listova hvalila je tursku vojsku i želela njenu pobedu.

Nažalost, i među radnicima u ovoj fabrici, iako su većina njih bili socijaldemokrati, vladalo je, pod uticajem tog časopica, slično raspoloženje. U ogromnoj radionici, u kojoj smo radili, mene su čak zadirkivali što sam Hrvat i što želim pobedu Srbije i drugih balkanskih država", govorio je Josip Broz.

"S vremena na vreme poneki bi radnik za vreme rada dobacio: Krobot, Krobot (pogrdni naziv za Hrvata). Meni su te uvredljive šale jednog dana dojadile, pa sam prišao jednom radniku koji je to vikao i rekao mu da već jednom sa tim prestane. Ućutao je i više nije bilo takvih šala", prisetio se.

(Prema knjizi Vladimira Dedijera Josip Broz Tito - prilozi za biografiju, Zdravo, 1977.)