Svet
Rat – dan 791: Novi napadi; Bajden potpisao: Stiže pomoć; Vojska u "paklu"
Rat u Ukrajini – 791. dan.
23:30
24.4.2024.
1 d
Novi Sad: Novi život najstarijeg herbarijuma u regionu
Nekadašnji profesor Karlovačke gimnazije započeo je stvaranje herbarijuma krajem 18. veka zajedno sa svojim učenicima, a potom i saradnicima. Ideja o digitalizaciji jedinstvenog herbarijuma javila se pre nekoliko godina, ali su tek ove dobijena sredstva za realizaciju. Osim digitalizacije, herbarijum će se i konzervirati tako da će se stvoriti uslovi da bude sačuvan i u narednih 300 godina.
Sreda, 24.05.2017.
11:54
Foto: Thinkstock
Piše: Zoran Strika
Izvor: 021.rs
Goran Varga iz sektora digitalizacije "Informatike" kaže za 021.rs da će se ovim projektom oživeti jedinstvena kolekcija biljaka.
"Kolekcija sadrži artefakte koji na ovim prostorima više ne egzistiraju, dakle raritetni su. To znači da tu ima genetskog materijala koji je interesantan i nema ga na širim prostorima, a nama se ukazala prilika da ga izvučemo iz tog mraka i stavimo na svetlost dana, kako bi postao dostupan svima", navodi Varga.
U Volnijevom herbarijumu sačuvano je oko 200 biljaka starih više od 220 godina. Među njima se mogu pronaći biljke iz različitih delova Evrope, s obzirom na to da je Volni sarađivao sa mnogim poznatim botaničarima svog vremena.
Milica Rat sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta smatra da Volnijev herbarijum iliti Herbarijum Karlovačke gimnazije, sam po sebi ima veliku kulturno-istorijsku vrednost.
"To je jedinstvena zbirka u našem regionu, jer se tada ljudi na ovim prostorima jednostavno nisu bavili naukom u onom obimu koliko je to bilo recimo u srednjoj ili zapadnoj Evropi. Samo kada spomenete ljudima da i u Srbiji postoji jedna takva zbirka, oni budu iznenađeni. Osim biljaka, Volni je sa svojim saradnicima zapisivao i namene tih biljaka, koje su koristile u obradi materijala, tekstila, koje za lečenje. To su one prave vrednosti u kojima saznajemo da je narod već tada na ovim prostorima imao razvijene tehnologije i imao razvoj nauke u kontinuitetu bez obzira na sve neprilike i velike ratove", objašnjava Rat.
Glavni radovi će se voditi u domenu otpakivanja građe, njene klasifikacije, što će biti veliki zadatak s obzirom na to da građa nije složena na sistematski način. Takođe, posebna pažnja će se obratiti i na to u kakvom se stanju herbarijum, posle gotovo tri veka postojanja, nalazi. Naša sagovornica kaže da herbarijum u poslednjih 100 godina nije naučno obrađivan.
"Kada se otvore neke pojedinačne kutije mogu da se vide da je deo materijal izuzetno dobro sačuvan. Vi kada pogledate biljke vidite da su one sačuvale boju, izgled, da nisu pojedene. Istovremeno postoji deo zbirke koji je osetljiviji od drugih biljnih materijala i koji jeste propao pre svega zbog insekata, koji su očigledno bili najveći problem u proteklih 100 godina", navodi Rat.
Herbarijum je podeljen na centurije, od kojih se dve nalaze u Karlovačkoj gimnaziji. imao četiri centurije. Dve se nalaze u Karlovačkoj gimnaziji, jedna je u Budimpešti, dok je četvrta izgubljena tokom Drugog svetskog rata. Po rečima Gorana Varge ovaj projekat ima veliki značaj, jer će se veliko bogatstvo napokon ponuditi svim građanima sveta.
"Kada se zbirka digitalizuje pravi se i prateći softveri koji olakšava pretragu, što znači da će svi građani moći da joj pristupe. Svako koga bude zanimala građa iz herbarijuma jednostavno će ući na sajt i moći da posmatra svaki aspekt i detalj na biljci, jer digitalizaciju obavljamo pomoću najsavremenije tehnologije. Univerzitetska javnost diljem Evrope i sveta moći će da skuplja materijal koji će služiti u svrhu naučnih radova, daljih istraživanja", dodaje Varga.
Kako će to izgledati možete pogledati na nekim od dosadašnjim artefaktima koji su digitalizovani na sajtu digitalizacija.ns.rs.
Izvor: 021.rs
Goran Varga iz sektora digitalizacije "Informatike" kaže za 021.rs da će se ovim projektom oživeti jedinstvena kolekcija biljaka.
"Kolekcija sadrži artefakte koji na ovim prostorima više ne egzistiraju, dakle raritetni su. To znači da tu ima genetskog materijala koji je interesantan i nema ga na širim prostorima, a nama se ukazala prilika da ga izvučemo iz tog mraka i stavimo na svetlost dana, kako bi postao dostupan svima", navodi Varga.
U Volnijevom herbarijumu sačuvano je oko 200 biljaka starih više od 220 godina. Među njima se mogu pronaći biljke iz različitih delova Evrope, s obzirom na to da je Volni sarađivao sa mnogim poznatim botaničarima svog vremena.
Milica Rat sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta smatra da Volnijev herbarijum iliti Herbarijum Karlovačke gimnazije, sam po sebi ima veliku kulturno-istorijsku vrednost.
"To je jedinstvena zbirka u našem regionu, jer se tada ljudi na ovim prostorima jednostavno nisu bavili naukom u onom obimu koliko je to bilo recimo u srednjoj ili zapadnoj Evropi. Samo kada spomenete ljudima da i u Srbiji postoji jedna takva zbirka, oni budu iznenađeni. Osim biljaka, Volni je sa svojim saradnicima zapisivao i namene tih biljaka, koje su koristile u obradi materijala, tekstila, koje za lečenje. To su one prave vrednosti u kojima saznajemo da je narod već tada na ovim prostorima imao razvijene tehnologije i imao razvoj nauke u kontinuitetu bez obzira na sve neprilike i velike ratove", objašnjava Rat.
Glavni radovi će se voditi u domenu otpakivanja građe, njene klasifikacije, što će biti veliki zadatak s obzirom na to da građa nije složena na sistematski način. Takođe, posebna pažnja će se obratiti i na to u kakvom se stanju herbarijum, posle gotovo tri veka postojanja, nalazi. Naša sagovornica kaže da herbarijum u poslednjih 100 godina nije naučno obrađivan.
"Kada se otvore neke pojedinačne kutije mogu da se vide da je deo materijal izuzetno dobro sačuvan. Vi kada pogledate biljke vidite da su one sačuvale boju, izgled, da nisu pojedene. Istovremeno postoji deo zbirke koji je osetljiviji od drugih biljnih materijala i koji jeste propao pre svega zbog insekata, koji su očigledno bili najveći problem u proteklih 100 godina", navodi Rat.
Herbarijum je podeljen na centurije, od kojih se dve nalaze u Karlovačkoj gimnaziji. imao četiri centurije. Dve se nalaze u Karlovačkoj gimnaziji, jedna je u Budimpešti, dok je četvrta izgubljena tokom Drugog svetskog rata. Po rečima Gorana Varge ovaj projekat ima veliki značaj, jer će se veliko bogatstvo napokon ponuditi svim građanima sveta.
"Kada se zbirka digitalizuje pravi se i prateći softveri koji olakšava pretragu, što znači da će svi građani moći da joj pristupe. Svako koga bude zanimala građa iz herbarijuma jednostavno će ući na sajt i moći da posmatra svaki aspekt i detalj na biljci, jer digitalizaciju obavljamo pomoću najsavremenije tehnologije. Univerzitetska javnost diljem Evrope i sveta moći će da skuplja materijal koji će služiti u svrhu naučnih radova, daljih istraživanja", dodaje Varga.
Kako će to izgledati možete pogledati na nekim od dosadašnjim artefaktima koji su digitalizovani na sajtu digitalizacija.ns.rs.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
1 Komentari
Možda vas zanima
Svet
Zakazan sastanak: Sprema se kraj rata?
Savetnici za nacionalnu bezbednost i visoki zvaničnici iz celog sveta spremaju se za sastanak koji će ovog vikenda biti održan u katarskoj prestonici Dohi.
15:07
25.4.2024.
20 h
🔴⚪ – ⚫⚪
Zvezda u finalu Kupa – dupla pobeda u derbijima; Milojevića naljutilo pitanje; Duljajev status upitan
Fudbaleri Crvene zvezde plasirali su se u finale Kupa Srbije, posle pobede nad Partizanom rezultatom 2:0.
22:37
24.4.2024.
1 d
Svet
Rat – dan 792: Novi udarac za Zelenskog; Žestoke borbe, na hiljade mrtvih; Stigla osveta
Rat u Ukrajini – 792. dan. Udari ukrajinskih dronova na ruska skladišta goriva i čeličanu.
23:38
25.4.2024.
12 h
Svet
Bojkot kafića, pekara i restorana: "Preterali ste"
Poslanici u Turskoj juče su u skupštini na dnevnom redu imali i raspravu o tome kako da se zemlja izbori s velikim rastom cena.
16:49
24.4.2024.
1 d
Komentari 1
Pogledaj komentare