- Nauka -

Mrtvo more se povlači, izbijaju čudni krateri: "Osveta prirode"

Mrtvo more, spektakularno slano jezero između Izraela, okupirane Zapadne obale i Jordana, izgubilo je trećinu svoje površine od 1960. godine, a povlačenje vode za sobom ostavlja pejzaž poput Mesečevog, zemlju belu od soli izbušenu kraterima.

Izvor: index.hr
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

U zlatno doba u prelepom mestu Ein Gedi posetioci su šezdesetih godina mogli da se kupaju u bazenima sa zagrejanom vodom, a zatim da skoče u Mrtvo more.

Danas je to prošlost jer depresije mogu da se formiraju začas i da postignu dubinu veću od deset metara, a umnožile su se poslednjih dvadeset godina na obalama jezera.

Kako se voda povlači, za sobom ostavlja naslage podzemne soli. Kada pada kiša, slatka voda ulazi u tlo i rastapa so pa kako nema potpore, zemlja se urušava i formira kratere.

Grad duhova

Nekada turističko naselje Ein Gedi danas je grad duhova, izobličen kraterima, u kom su plantaže urmine palme napuštene i milioni šekela uloženih u turizam otišli su u vetar.

Itai Gavrijeli, naučnik s Geološkog instituta u Izraelu, kaže da se hiljade kratera formira sa svake strane Mrtvog mora. Ti opasni krateri, no takođe "jedinstveni i čarobni", direktna su posledica isušivanja jezera od sedamdesetih godina zbog devijacije reke Jordan i sve veće eksploatacije minerala.

Danas Mrtvo more prima tek 10 odsto vode u odnosu na ranije razdoblje, jer Izrael i Jordan imaju povećane potrebe za pitkom vodom i navodnjavanjem.

Isušivanju Mrtvog mora doprinosi i globalno zagrevanje pa je na primer u julu 2021. u Sodomi, jugozapadno od Mrtvog mora, bilo izmereno 49.9 stepeni Celzijusovih.

Gidon Bromberg, izraelski direktor nevladine organizacije Eko pis (Ecopeace), objašnjava da su ti krateri "osveta prirode" čoveku za "nedopustivo ponašanje".

"Nećemo uspeti da vratimo Mrtvo more u pređašnje stanje, no želimo da se nivo vode makar stabilizuje", kaže Bromberg.

Neizbežno propadanje

Njegova organizacija okuplja jordanske, palestinske i izraelske naučnike i zagovara povećanje desalinizacije Sredozemnog mora kako bi se rasteretilo Galilejsko jezero i reka Jordan, koja se uliva u Mrtvo more, te bi u tom slučaju donosila više vode.

Ekopis želi i da industrija podnese svoj deo odgovornosti plaćanjem većih poreza.

Jordansko ministarstvo za vodu smatra da rešenja treba tražiti na međunarodnom nivou, jer svet treba više da se upozna s problemom Mrtvog mora.

U junu je Jordan, jedna od država koja ima najveći manjak vode, odustala od gradnje kanala koji bi povezivao Crveno s Mrtvim morem, a to je trebalo da se izvede u saradnji s Izraelom i Palestincima. Umesto tog kanala jordanske vlasti odlučile su da grade fabriku za desalinizaciju kako bi se povećala distribucija pitke vode.

"Mrtvom moru nedostaje milijarda metara kubnih vode na godinu"

No čak i da je kanal bio izgrađen, on ne bi mogao da spase jezero, kaže Eran Halfi, hidrolog sa Naučnog instituta Arava.

"Mrtvom moru nedostaje milijarda metara kubnih vode na godinu, a kanal bi mogao da dovede 200 miliona metara kubnih", objašnjava Halfi.

Naučnici smatraju da je povlačenje Mrtvog mora neizbežno u sledećih stotinu godina i da će krateri nastaviti da se šire. No nakon toga jezero bi moglo da se vrati u ravnotežu jer kako se njegova površina bude smanjivala, voda će postajati slanija i isparavanje vode će usporiti.

Takvu budućnost, u kojoj će "more, danas amputirano, možda jednog dana povratiti ravnotežu", Alison Ron iz Ein Gedija odbacuje i okrivljuje čoveka jer se igrao s prirodom te zaključuje: "Trebalo bi da se stidimo što smo dopustili da se to dogodi".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 12 idi na stranu