- Nauka -

Sami smo sebi najveći neprijatelj: Milankovićevi ciklusi ne objašnjavaju globalno zagrevanje

U poslednjih nekoliko meseci pojavilo se niz pitanja u kojima se postavlja pitanje da li je NASA pripisala globalno zagrevanje promenama u načinu kretanja Zemlje oko Sunca - ciklusima koji su poznati i kao Milankovićevi ciklusi.

Izvor: B92, NASA
Podeli
Foto: depositphotos/egal
Foto: depositphotos/egal

Šta su Milankovićevi ciklusi?

Milankovićevi ciklusi uračunavaju oblik Zemljine orbite, odnosno nagib Zemljine ose u odnosu na njenu orbitalnu ravan i pravac u kom je okrenuta Zemljina osa. Ovi ciklusi utiču na količinu sunčeve svetlosti, a samim tim i na energiju koju Zemlja apsorbuje od Sunca. Oni pružaju snažan okvir za razumevanje dugoročnih promena u klimi naše planete, uključujući početak i kraj ledenih doba.

Naučnici su uvereni da je globalno zagrevanje prvenstveno rezultat čovekovih aktivnosti - tačnije, direktnog ispuštanja ugljen-dioksida u atmosferu Zemlje sagorevanjem fosilnih goriva.

Kako znamo da nisu krivi Milankovićevi ciklusi?

Prvo, Milankovićevi ciklusi deluju na duži vremenski period, u rasponu od desetina hiljada do stotina hiljada godina. Nasuprot tome, globalno zagrevanje koje trenutno traje počelo je pre nekoliko decenija, ili vekova najkasnije.

Tokom poslednjih 150 godina, Milankovićevi ciklusi nisu mnogo promenili količinu Sunčeve energije koju je apsorbovala Zemlja.

Drugo, Milankovićevi ciklusi su samo jedan faktor koji može doprineti klimatskim promenama, kako prošlim, tako i sadašnjim. Čak i tokom ciklusa ledenog doba, promene u obimu ledenih pokrivača i atmosferskog ugljen-dioksida igrale su važnu ulogu u promeni temperature.

Obim ledenih pokrivača, na primer, utiče na to koliko se energije Sunca reflektuje nazad u svemir, a samim tim utiče i na Zemljinu temperaturu.

Direktan unos ugljen-dioksida u atmosferu je sagorevanjem fosilnih goriva je, takođe, odgovoran za promenu sastava atmosfere, a ne klimatske promene izazvane Milankovićevim ciklusima.

Od početka industrijskog doba, koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi Zemlje povećala se za 47 odsto. Samo u poslednjih 20 godina, ugljen-dioksid je porastao za 11 odsto.

Foto: depositphotos/Pixelchaos
Foto: depositphotos/Pixelchaos

Naučnici su gotovo ubeđeni da je ovaj ugljen-dioksid prvenstveno rezultat ljudskih aktivnosti, jer ugljenik proizveden sagorevanjem fosilnih goriva ostavlja poseban "otisak" koji instrumenti mogu da mere.

Tokom istog vremenskog perioda, globalna prosečna temperatura Zemlje povećala se za oko 1 stepen Celzijusa i trenutno raste brzinom od 0,2 stepena Celzijusa svake decenije. Tim tempom očekuje se da se Zemlja zagreje za još pola stepena Celzijusa do 2030. godine.

Ovo relativno brzo zagrevanje naše klime usled ljudskih aktivnosti događa se uprkos vrlo sporim promenama izazvanim Milankovićevim ciklusima. Količina Sunčevih zraka koji stižu do Zemlje porasla je neznatno tokom proteklog veka, pa teško da je pokretač globalnog zagrevanja.

Od 1750. godine, zagrevanje pod uticajem efekta staklene bašte je više od 50 puta veće nego zagrevanje Zemlje pod uticajem Sunca u istom periodu. Da je Sunce prevashodni "krivac", zagrejale bi se i troposfera i stratosfera. Umesto toga, Zemljina površina i niži slojevi atmosfere su se zagrejali, ali se stratosfera ohladila.

Da nije bilo čovekovih uticaja na klimu, prema svom položaju, Zemlja bi trebalo da se hladi, a ne da se greje, ako je verovati Milankovićevim ciklusima. Tako bi se nastavio dugoročni trend hlađenja započet pre 6.000 godina.

strana 1 od 10 idi na stranu