Reč zahvalnosti i zaveta pred precima

"Sa dubokom zahvalnošću i iskrenim poštovanjem želim da istaknem da je za mene velika čast što je recenziju za moju knjigu "Putokazi kroz srpsku istoriju" napisala akademik prof. dr Radmila Tonković, vrsni poznavalac istorije i čuvar naučne istine.

Njeno poverenje i spremnost da stane iza ovog dela predstavljaju ne samo priznanje mom radu, već i snažan podsticaj da istrajem na putu istine i odgovornosti prema svom narodu i njegovoj prošlosti.

Posebnu zahvalnost dugujem i publicisti i naučnom radniku Zorici Peleš, koja je napisala predgovor, dajući knjizi dodatnu dubinu i vrednost. Njene reči predstavljaju svedočanstvo da ovaj trud nije nastao uzalud, već iz iskrene potrebe da se sačuva sećanje, razumeju istorijski tokovi i osvetle putokazi kojima treba da idemo.

Ova knjiga je nastala iz srca, u duhu rodoljublja i svetosavskog zaveta, sa verom da je naš put uvek bio put istine, pravde i duhovnog uzdizanja. Istorija nas uči da svaki put kada smo se od tog puta udaljavali, plaćali smo visoku cenu, ali i da smo se, vođeni snagom predaka, uvek vraćali svojim korenima.

Neka ova knjiga bude skroman doprinos očuvanju nacionalne svesti, opomena i putokaz budućim naraštajima da ostanu verni svom identitetu, veri i istorijskom nasleđu.

"Putokazi kroz srpsku istoriju" nisu samo knjiga o prošlosti; oni su ogledalo u kome ćemo prepoznati… ko smo danas.

Mislili smo da se istorija menja. Da svako vreme nosi novu istinu. Ali kada sklopite mozaik i istorijske kockice od Vinčanskih vremena do današnjih dana, slika je zapanjujuće jasna.

Na kraju ovog putovanja kroz vreme, čeka vas odgovor koji možda već slutite u srcu.

Kažu da putokazi služe da se ne izgubimo. Srpski narod je svoje putokaze postavljao vekovima.

Sa nadom da će uskoro ugledati svetlost dana i naći put do čitalaca, izražavam još jednom duboku zahvalnost Radmili i Zorici koje su svojim znanjem, ugledom i dobrom voljom stali uz ovo delo.

U duhu Svetosavlja i ljubavi prema otadžbini", naveo je Đorđe Bojanić, autor knjige, a objavljeno je na sajtu srpskaistorija.

Recenzija za knjigu "Putokazi kroz srpsku istoriju"

Naslov najnovije knjige profesora istorije Đorđa Bojanića sa putokazima neodoljivo podseća na "Znakove pored puta" našeg jedinog nobelovca Iva Andrića, po mojem mišljenju na njegovu najbolju knjigu, ne slučajno posthumno objavljenu. Znakove i putokaze mnogi vide kao formu i oznaku, a ovde su oni kod Bojanića suštinskog karaktera.

Koliko se mi Srbi kao narod nalazimo u dubokom zaboravu, skrajnuti pomoću nevrednosti čak i iza margina istorijskog trajanja i vrednovanja, pokazuje nam Bojanićevo delo, koje nam je bilo neophodno da sa svojim putokazima vrati savremene Srbe u respektabilnu tradiciju, viteštvo i slavnu prošlost. Naš centralni problem je nametnuti zaborav, koji je posle fizičke smrti definitivna i druga smrt.

A Bojanić srbstvo otima od te smrti, od nestanka kojem se raduju mnogobrojni neprijatelji i dželati našeg naroda, jer imaju kompleks – nisu veliki kao Srbi! Oni nemaju ni velikog Njegoša, koji je takođe svim silama svoga uma branio SRBSTVO: "O kukavno Srbstvo ugašeno, zla nadživjeh tvoja svakolika, a s najgorim hoću da se borim…"

I prođoše vekovi… i sve je isto!

Bojanovićevi putokazi su analitički pristup srbskoj istoriji i putokazi za prevazilaženje dilema i lakšeg suočavanja sa istorijskom istinom.

Na pitanje ko smo? Bojanić pojašnjava čak i preko haplogrupa i jezika, postojbine i Otadžbine, koja je osporavala i najumnije među nama koji su pisali o Srbima kao autohtonom narodu i o našim korenima – Starčevu, Vinči, Lepenskom viru…

Bojanić piše temeljno o srbskim dinastijama, carevima, kraljevima, svetiteljima i vladarima – o našoj istoriji i poreklu, koji su za veliki ponos i diku!

Kakvo je značenje drevnih srbskih gradova Rasa i Skadra, kao i Bosne – temelja budućih srbskih država, kao i Stare Srbije – duhovnog središta srbske zemlje kao duhovne vertikale – to jesu sabornost i zavet.

Nemanjići – zakonopravilo – temelj države – Sveti Save i njegov put – svetosavlje – Dušanov  zakonik – vrhunac su  pravne misli i svesti kod Srba…

A onda vekovi pod Osmanlijama…. otpor zulumu, borba za goli opstanak, stradanje…Ćele-kula – ogromna cena Srbinove slobode!

Pećka patrijaršija – stub opstanka, zavet!

Bojanićevo delo "Putokazi kroz srpsku istoriju" je knjiga o srbskoj državotvornosti i pojavljuje se upravo u vremenu velike svetske krize, gde se granice država pomeraju, geografski nestaju, raspadaju se, bukte ratovi… opstaju samo nepokorni visoko uzdignute glave i ponosa, opstaju samo narodi sa duhovnom vertikalom i ZAVETOM!

Profesor Bojanić u svojoj knjizi govori o oslobodilačkim i Srbiji nametnutim ratovima, o užasnim pogromima nad Srbima, bez kažnjavanja počinitelja, o istorijskim nepravednim posledicama po Srbe kao pobednike, i iako su svojim heroizmom u Velikom ratu zadivili svet, Srbija nije nagrađena državnim proširenjem, već gubljenjem države u miru.

U knjizi je posebno dobro obrađen „Putokaz kroz tamu“, koji obuhvata Drugi svetski rat i stradanje Srba ne samo u ratu, već kroz pobedu koja je bila poraz! A taj putokaz otvara novi – zabranjenu istinu i istoriju!

Nama Srbima ostaje zavet kao putokaz, jer on nije samo reč, nego obaveza i merilo sadašnjosti i zalog budućnosti!

Zahvaljujem se profesoru Bojaniću, istinskom i velikom rodoljubu i Srbinu, za hrabrost i odluku da napiše ovu izvanrednu knjigu i toplo je preporučujem ne samo čitaocima, već i obrazovnom sistemu Srbije kao putokaz za nove naraštaje ka istini i boljoj i svetlijoj budućnosti. Ka tim putokazima nas sve usmerava svojom knjigom prof. istorije sjajni Đorđe Bojanić. Hvala mu za ovo istorijsko Srbinovo "zakonopravilo!"

Prof. dr Radmila Tonković, akademk

Predgovor knjige "Putokazi kroz srpsku istoriju"

Ovo besmrtno svedočanstvo visoke poezije Njegoševe ujedno je i svedočanstvo gluvog doba srpske misli, koje nažalost i danas osećamo u izvesnoj meri. Zato je ova knjiga koja je pred tobom napisana za tvoju i moju budućnost, a posebno za našu decu i unuke i njihovo bolje sutra.

Radovi i portreti koji čine njenu celinu nisu prazna nabrajanja ili manje važnosti, već proverena fakta. Njena vrednost je u tome što može zaista da nam posluži kao jedinstven istorijski bukvar. Ovo je jedna iskrena knjiga, čestitog čoveka – istoričara i dobrog Srbina, jedna od onih knjiga kojih smo se davno zaželeli i kakve nam trebaju, posebno u vremenu sadašnjem.

Autor ove nesvakidašnje knjige, prof. Đorđe Bojanić, hrabro je krenuo na „put kojim se ređe ide“. I naponom svoje stvaralačke snage i svojim toplim srpskim srcem znalački je, na nesvakidašnji način, dragocenim ključem svoga uma, otvorio vrata naše srpske prošlosti, u čijoj je riznici debelo naslagana zaboravljena tekovina srpskog naroda prekrivena teškim plaštom prašine.

Latio se napornog i dugotrajnog posla – brisanja tih teških naslaga prašine i peglanja velikih nabora zaborava. Pred čitaoce je, u jednom dahu, izlio svu veliku čežnju za onom skrivenom srpskom prošlošću, naglašavajući da je „potrebno novo naučno sagledavanje i sastavljanje prave srpske istorije, koju je pisao tuđin, ona koja nam je više od jednog veka (1878) nametnuta i kreirana“.

I posebno naglašava da „sve je ovo diskutabilno… i treba duboko raditi da se prašina sa istine očisti“.

Pod uticajem spolja skretali smo s pravog puta međusobne ljubavi, sloge i saradnje na stranputice uzajamnog trvenja i nesnošljivosti, pa smo ta svoja skretanja često i skupo plaćali svojim životnim interesima.

Knjiga ova, koja budi svest o našim dubokim korenima na ovom tlu i svim drugim prostorima srpskog bitisanja, prikazuje put srpske istorije, dočarava duh vremena i svedoči nam sve one uticaje pod kojima se stvarala, prikazujući nove impulse koji su se probijali u staro tkivo srpske istorije.

„Hoćemo li večno da se nadamo i samo nadamo“, pita se ovaj neumorni autor, koji kao skromni radnik na polju istorije, daleko od vašarske galame, osamljen sa svojim idejama i raskošnom snagom svoje bogate kosmetske duše, prožete čistim srpskim rodoljubljem, želi da razbudi zaspalo srpstvo.

Trudi se neprestano, kao i ovim svojim značajnim delom, da služi unapređenju struke i uzdizanju mladih ljudi. Snagom svoje ličnosti i svojim raskošnim znanjem daje i vidan doprinos unapređenju školstva. Do kraja opredeljen čovek, on se nesebično ugrađuje u ljude i produženo trajanje u oblikovanju njihovih znanja i svesti u delovanjima u kojima se gradi život i podižu nove generacije.

Ovim svojim izuzetno dragocenim delom daje srpskoj istoriji još više naše obeležje nego što je to do sada bilo. I zato se, po neophodnosti, javlja misao o našem zajedničkom naporu da našu slavnu istorijsku prošlost približimo što više mladima. Naravno i da se starijima osveži pamćenje.

A posebno da se mladima pokaže pravi „put kojim se ređe ide“, jedini ispravan put – put istine, jer je u velikoj meri kod nas namerno ubijana radoznalost i logika kod mladih.

I često se pitamo, čitajući ovu nesvakidašnju knjigu, da li postoji apsurd koji se nama Srbima nije dogodio? Posebno kada znamo mi stariji da život srpskog naroda beše utkan trnjem. Zato treba da budemo svi mi Srbi duboko zahvalni autoru što se snažno bori protiv nove rušeće stihije, koja zatalasana surevnjivošću i egoizmom, na talasima ljute satire i sarkazma, često tendenciozno, uprkos pravdi, hoće iz temelja da sruši svu duševnu tekovinu srpskog naroda.

Autor je dovoljno hrabar i ne boji se sam da izađe na brisane prostore vetrometine, da bude prvi glasnogovornik rasprostranjenih nezadovoljstava ljudi. On to čini prirodno, nadahnut unutrašnjim uverenjem u opravdanost i istinitost svoje misije, bez straha od rizika i posledica.

Sve je sažeo hrabro, zračeći nadaleko. Njegovu gorostasnu ličnost najbolje bismo mogli sagledati iz njegovog odnosa prema istini. Otkrio nam je ovom svojom knjigom najdublju protivurečnost istorijske zbilje, duboko svestan da onome ko se usudio da traga za potpunom istinom možda sleduje prezir, ali i uzvišenost.

Smelo nam pokazuje da svaki mrak u jednom društvu nastaje onda kada se ugrozi istina, kad je do nje teško doći. Zato u ovoj knjizi neverovatno poletno i gromko ističe skrivene i zabranjene istine. Hrabro i znalački prikazuje nam put srpske istorije, dočarava duh vremena i predočava nam sve one uticaje pod kojima se ona stvarala.

On se, kao svaki pravi svetosavac, ne plaši, jer je na svom trnovitom putu duboko svestan da razotkriva istinu koja će obasjati mnoga srpska srca čarobnim sjajem.

Knjiga je ova veličanstven putokaz koji nas na suptilan način vodi u zaboravljene i zabranjene delove našeg pamćenja. Ovim delom osvetljava se sva ozbiljnost njenoga autora, koji sebi smelo i odlučno krči trnovit put do istine.

Posebno želim da naglasim da se autor ove knjige pojavio među nama, svojim vernim poštovaocima i pratiocima, nekako čudesno, na vrhovima prstiju, pre nešto više od deset godina sa svojim jedinstvenim sajtom posvećenom srpskoj istoriji.

Mogu slobodno da kažem da do sada nije bilo ni jedne ovakve knjige kod nas, ovakvog sadržaja protkanog istovremeno i neverovatnim izlivima autorovih emocija. Verujem da će biti sjajno prihvaćena od strane stručne javnosti, a posebno od strane čitalačke publike.

Upravo zbog svoje topline kazivanja, ovim delom osvetljava se sva ozbiljnost njegovog naučnog rada, ali i prekrasna nežnost njegovog kosmetskog srca.

Verno slikajući predele srpske tragedije i katastrofe kroz fizionomiju prošlih vremena, autor sa retkom originalnošću i snagom svoga blistavog uma zahvatio je u ovoj knjizi sve slojeve bogate srpske istorije, pokazavši neku posebnu toplinu i ljubav prema svetu koji je naglo iščezao iz našeg pamćenja.

Ovo je i nesvakidašnja lirska hronika srpskog naroda i najreljefnija knjiga srpske istorije u ovom stoleću.

Ova knjiga je kruna njegovog dosadašnjeg rada i duboke studije srpske duše, jer se u njoj upravo njegov stvaralački duh najbolje ogleda. Ona se odlikuje na poseban način čistotom, gipkošću i lakoćom stila u kojem se ogleda sposobnost jasnog i zanimljivog izražavanja.

Ova knjiga, satkana izvanrednom lepotom pričanja, rezultat je jedne znalačke studije posmatranja duhovnog života srpskog naroda, u kojoj nam njen autor tumači, kao naučnik, prozu koju je osetio kao umetnik. I umetnik se kod njega ne odvaja ni jednog trenutka od naučnika. I to je ono što čini interes i vrednost ove knjige.

Zadivljena sam ne samo njegovim izvanrednim poznavanjem istorije već i umetnošću njegove pisane reči i duboko mu se klanjam!!!

Hvala mu što postoji!!!

Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam pisac predgovora i tri ranije sjajne knjige talentovanog profesora Đorđa Bojanića – „Srpska istorija“, „Stradanja i žrtve srpskog naroda u 20. veku (Pakleni vek po Srbe)“ i „Kako da očuvamo rodoljublje u Srbiji“.

Posebno se radujem što smo zajednički napisali knjigu „Srpsko-ruski bratski odnosi“, koju smo promovisali u čast Dana pobede u Ruskom domu u Beogradu, u maju 2017. godine. Knjiga je ova prevedena na ruski jezik.

Zorica Peleš, publicista i biograf protojereja-stavrofora dr Stevana M. Dimitrijevića