Priča o "zakletim devicama" iz Albanije

Vrlo čvrsta patrijahalna pravila udaljenih krajeva Albanije zabranjuju ženama da preuzmu porodičnu zemlju nakon smrti svih muškaraca.

U slučajevima kada porodica ostane bez adekvatnog muškog naslednika, ove žene odlučuju da „postanu“ muškarci zaklinjući se na celibat. Međutim, u drugim slučajevima, roditelji mogu donetu tu odluku ako je devojka isuviše mlada.

Ove devojčice odrastaju i oblače se poput muškaraca. Naterane su da se ponašaju i druže sa drugim muškarcima, organizuju posao i život na farmi. Ove „zaklete device“ ne smeju da se odreknu svoje odluke, a kazna za prekidanje zaveta je smrt.

Ovaj drevan običaj star je više od 500 godina i sprovodi se u pojedinim delovima Albanije i u pojedinim delovima Crne Gore i Kosova ali u znatno manjoj meri, pogotovo od pada komunizma.

Ovaj običaj rođen je iz tradicije severno albanskog zakona, Kanona Leke Dukađinijia, po kojoj žene pripadaju svojim očevima sve do udaje, a onda postaju vlasništvo muževa.

Postajanje „zaklete device“ predstavljao je način da se izbegnu neželjeni ugovoreni brakovi.

Običaj je na neki način tako ženama davao pravo da vode porodicu i zadrže vlasništvo nad zemljom koja bi im u drugom slučaju bila oduzeta i data najbližem muškom rođaku.

Žena se može naći u ulozi muškarca u tri slučaja: po rođenju, kada porodica nema muškog naslednika i zna da ga nikada neće imati, nakom smrti jedinog muškarca u porodici i odbijanjem da uđe u dogovreni brak.

Ono što je interesantno jeste činjenica da većina „zakletih devica“ oseća ponos zbog svoje sudbine. One smatraju da su tako dobile status koji inače nikada ne bi imale u patrijahalnom društvu.