Kome su namenjeni lekovi molnupiravir i pakslovid?

Reč je o lekovima koji su pokazali visoku efikasnost kod pacijenata sa većim rizikom od težeg oboljevanja, kaže direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić i objašnjava kada se oni mogu primenjivati.

Direktorka Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja doktorka Sanja Radojević Škodrić rekla je da u Srbiju stižu molnupiravir i pakslovid, dva najnovija leka koja treba da predstavljaju dodatno oružje u borbi protiv kovid infekcije.

Ističe da za oba leka struka tvrdi da pokazuju visoku efikasnost u lečenju, te se očekuje da njihova primena pomogne da se bolnički kapaciteti rasterete i broj životno ugroženih pacijenata smanji.

"Molnupiravir stiže u decembru, početne količine su za 50.000 pacijenata, koliko je struka procenila da je potrebno u samom startu ali to nije kraj. Uvek postoji opcija da nabavimo dodatne količine", rekla je direktorka RFZO.

Ističe da smo prva zemlja u Evropi koja je za ovaj lek potpisala ugovor, u isto vreme kada i Amerika u kojoj se on proizvodi.

To je, objašnjava, važno jer su u vanrednim situacijama početne količine novog leka ili vakcine ograničene, a ovako ćemo ovaj lek imati prvi u Evropi.

"Do sada je proizvedeno oko 10 miliona, Amerika je potpisala na milion i 700, mi na 50.000, što je procentualno u odnosu na broj stanovnika upravo isti odnos. I zato je jako važno u kom momentu i među kojim zemljama po redu ste potpisali ugovor", rekla je za RTS Radojević Škodrić.

Kome je lek namenjen

Naglašava i da ovaj lek ima veliku efikasnost, kao i da je za lečenje važan njegov bezbednosni profil - a to je da stupa u minimalne interakcije sa drugim lekovima, zbog čeka ima široku primenu kod pacijenata koji boluju od hroničnih bolesti.

Oba leka - i molnupiravir i pakslovid namenjena su pacijentima sa faktorima rizika od oboljevanja od težeg oblika kovida 10, a to su oni koji imaju kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, gojaznost, maligne bolesti.

Dodatni kriterijum jeste da se lek da u prvih pet dana i da pacijent bude stariji od 18 godina. Što se tiče kliničke slike, molnupiravir se primenjuje kod srednje teške, dok je pakslovid namenjen onima sa lakšom kliničkom slikom.

Direktorka RFZO je istakla da je molnupiravir predviđen za sve sojeve virusa, jer se ne vezuje za spajk protein u kojem dolazi do mutacija.

"Njegov mehanizam dejstava je da se ugrađuje u virusnu RNK i na taj način virus postaje nefunkcionalan, ne može da se umnožava. Potpuno se zaustavlja dalje umnožavanje", ističe Radojević Škodrić.

Ovaj lek je od 4. novembra registrovan u Velikoj Britaniji, a 19. novembra podnesen je zahtev i Američkoj agenciji za lekove od koje je stigla pozitivna preporuka za njegovu primenu. Direktorka RFZO kaže da je izvesno da će uskoro biti registrovan i u Evropi.

Što se tiče pakslovida, i tu se, kako kaže, svakog momenta očekuje registracija jer su dokumenta već predata, a rezultati studije su izuzetno dobri. Kakva je razlika

I molnupiravir i pakslovid su u obliku tableta.

Direktorka RFZO napominje da je važno imati oba leka u protokolu, kako bi zdravstveni radnici imali mogućnost izbora. Oni su se, prema njenim rečima, pokazali kao izuzetno efikasni i bitni u lečenju, iako kao i svi drugi lekovi imaju neke neželjene efekte.

"Molnupiravir je više primenjiv kod šire grupe hroničnih pacijenata, jer pakslovid ima dve komponente i njegova efikasnost se postiže tako što jedna komponenta stupa u interakciju sa drugom - i rada njena koncentracija u krvi raste i efikasnost je jako visoka", kaže Radojević Škodrić.

Međutim, napominje da je ograničavajući element to što ovaj lek na isti način može stupiti u interakciju i sa drugim lekovima.

"O tome isključivo odlučuje struka i naši eksperti će o svakom detalju voditi računa i u protokol staviti za koje pacijente je jedan, a za koje drugi lek, i u kojim slučajevima se primenjuje", objasnila je direktorka RFZO.

Prema njenim rečima, da bi se primio bilo koji od ova dva leka potrebno je da pacijent ima bar jedan faktor rizika.

Govoreći o rezultatima studija, objasnila je da se one moraju precizno i oprezno tumačiti. U tom kontekstu, navela je da je molnupiravir pokazao efikasnost od 50 odsto, a pakslovid 89 odsto.

"Ali pakslovid više stupa u interakciju sa drugim lekovima. Takođe, on ima ovoliku efikasnost ukoliko se primi u prva tri dana pozitivnosti. I u studiji molnupiravira su bili pacijenti sa mnogo težom kliničkom slikom, znači nisu isti pacijenti u obe studije. Ali oba leka su jako visoko efikasna, bezbedna, i to su trenutno dva leka koja se od strane struke preporučuju kao najefikasniji protiv kovida", rekla je Sanja Radojević Škodrić.

Međutim, napominje da nijedan lek ne može da zameni vakcinaciju, ali da je dobro imati ih kao dodatno oružje.

Oralna i nazalna vakcina

Predsednik Udruženja "Inovija", doktor Bojan Trkulja kaže da se u bliskoj budućnosti, pored vakcine putem injekcije, očekuje i nazalna i oralna vakcinacija, koje bi trebalo da omoguće širu upotrebu vakcina.

"Nije neophodan specifičan način čuvanja, mnogo je jednostavniji transport, a treba da imamo u vidu da postoje ljudi koji se plaše igle, pa i iz tog razloga možda zaziru od primene vakcine", rekao je Trkulja u Jutarnjem programu RTS-a.

I on ističe da vakcina ostaje prva brana odbrane od virusa.

"Između ostalog i zbog toga što virusi mutiraju isključivo u organizmu. Zahvaljujući vakcinama viruse uspevamo da držimo van organizma i na taj način se duplo štitimo - ne samo od infekcije već i od nastanka novih sojeva koji bi možda bili rezistentni na vakcine koje postoje", kaže Trkulja.

Ipak, ovakve nove vrste vakcina su tek u povoju i očekuje se da će na tržište doći najranije za 12 do 18 meseci.

Govoreći o novom soju koji se pojavio u Velikoj Britaniji, Trkulja je rekao da je reč o delta plus soju, koji je nekih 10 do 15 odsto zarazniji i ima oko 10 odsto više asimptomatskih slučajeva.

"Ovaj soj ne bi trebalo da bude rezistentan na postojeće vakcine, ali treba imati u vidu da se relativno brzo širi. Već nekih 10 do 15 svih slučajeva u Velikoj Britaniji, odnosno nekoliko posto u Americi potpadaju pod ovaj delta plus što znači da će u nekom momentu on postati prevalentan", kaže Trkulja.

Komentarišući vest iz Japana da je moguće da je virus mutirao do tačke izumiranja, Trkulja je objasnio da je to za sada samo teorija jednog genetičara i da treba imati u vidu da je u toj zemlji visoki procenat vakcinisanih i stroge epidemijske mere.

"Slični rezultat se za sada ne pojavljuje u zemljama koje su najbliže Japanu. Jedno je sigurno tačno - svaki put kada mutira, virus može da postane još virulentniji i opasniji, a može i da mutira u pravcu da oslabi. Ako budemo imali sreće, desiće se ovaj drugi scenario. Držimo palčeve da je genetičar iz Japana bio u pravu", zaključio je Trkulja.