Šta sve može da bude uzrok krvarenja iz nosa?

Previše boravka u zatvorenom prostoru može da dovede do isušivanja nosne sluznice i usled toga do pojave krvarenja iz nosa. Osim ovog, najčešćeg razloga, specjalista dr Ljubinko Ljubojević kaže za Novosti da krvarenje iz nosa ili epistaksa može da nastane i zbog povrede nosa ili infekcije, kao i zbog arteroskleroze, tumora, poremećaja u zgrušavanju krvi, povišenog krvnog pritiska. Prema njegovim rečima, oticanje krvi kroz nos može da bude blago, ali i životno ugrožavajuće.

"Većina epistaksi potiče iz prednjeg dela nosa iz spleta krvnih sudova koji se nalaze u tom delu", objašnjava dr Ljubojević.

Krvarenje iz zadnjeg dela nosa je ređe i do njega dolazi kod pacijenata sa lošijim krvnim sudovima ili sa poremećajem krvrenja ili kod onih koji su operisali nosnu pregradu.

U trenutku kada pacijent krvari kroz nos, pregled je otežan, jer ne može pomoću instrumenta (spekuluma) da se utvrdi iz kojih delova nastaje krvarenje.

"Tada pokušavamo sa utvrđivanjem činjenica od čega pacijent sve boluje da bismo saznali šta je uzrok krvarenja, koliko dugo traje i da li se lako zaustavlja", kaže doktor.

Doktor Ljubojević objašnjava da lečenje krvarenja iz nosa zavisi od mesta i veličine krvnog suda koji krvari. Isticanje krvi obično se može zaustaviti pritiskom na obe nosnice u trajanju od 10 minuta, dok je pacijent u sedećem položaju. Hladne obloge koje se stavljaju na vrat su preporučljive, naročito ako je povišena spoljna temperatura.

"Kada krvarenje ne prestaje na pritisak nosnica u nos se stavlja vata natopljena odgovarajućim lekovima. Mesto krvarenja se potom može sagoreti elektrokauterom ili štapićem srebronitrata, što se obično radi u slučaju krvarenja iz zadnjeg dela nosa, jer se ono teže zaustavlja. S obzirom da je kauterizacija elektrokauterom bolna, ova intervencija se radi u analgosedaciji", objasnio je dr Ljubojević.