Ipak ovaj obrok nije najvažniji tokom dana?

Ruski kardiohirurg, profesor dr Leo Bokerija, akademik Ruske akademije nauka i Ruske akademije medicinskih nauka, glavni kardiohirurg Ministarstva zdravlja Ruske Federacije, nedavno je osporio zvanične stavove o zdravoj ishrani.

Izvor: Novosti
Podeli
Foto: fudio/depositphoto.com
Foto: fudio/depositphoto.com

Stručnjaci koji osporavaju značaj doručka ističu da to, ipak, ne važi za sve. Naime, prema njihovom mišljenju, dijabetičari ne bi trebalo da preskaču doručak, jer su njima redovni obroci neophodni za održavanje normalnog nivoa glukoze.

Ugledni stručnjak tvrdi da je zabluda da je doručak najvažniji obrok u toku dana, već da bi glavno jelo trebalo pojesti po povratku s posla, u ranim večernjim satima.

Da izjava čuvenog ruskog profesora nije imala za cilj da šokira javnost, već da u njoj ima i istine saglasne su dr Jelena Gligorijević, supspecijalista za ishranu Kliničkog centra Srbije i dr Danijela Ristić Medić, viši naučni saradnik u oblasti ishrane Instituta za medicinska istraživanja.
,
"Ima mnogo novih istraživanja koja pokazuju da doručak ne mora da bude glavni obrok tokom dana, ali još ne postoji definitivan, zvaničan stav među lekarima po tom pitanju", kaže dr Gligorijević.

Klinička praksa je do sada pokazala, i to su nepobitne činjenice, da osoba ne mora da bude gojazna ako preskače jutarnji obrok, jer metabolizam svakog čoveka je različit.

Mnogobrojna istraživanja u oblasti ishrane su do sada dala oprečne rezultate po pitanju doručka.

"Pojedine studije su pokazale da ljudi koji ujutru doručkuju, kasnije tokom dana usnose manji broj kalorija, dok su druge, pak, pokazale da rani jutarnji obrok u proseku znači 200 kalorija više", kaže dr Gligorijević.

Čuvena izreka "doručak pojedite sami, ručak podelite, a večeru dajte nerpijetelju" izgleda da više ne važi. Naime, profesor Bokerija tvrdi da se organizam ujutru postepeno budi i nikako ga ne bi trebalo opterećivati obrokom. Štaviše, za ručak je dovoljan sendvič, a "normalno" jelo bi trebalo pojesti tek po povratku sa posla.

"U praksi mi u programima zdrave ishrane i dalje savetujemo doručak", kaže dr Danijela Ristić Medić.

"To je za sada zvaničan stav i potrebno je da prođe dosta vremena da bi se dokazalo da je drugačije. U Americi i Kanadi se najviše istražuje po pitanju ishrane, ali da bi se promenio zvaničan stav potrebno je da se sprovede minimum 10 randomizovanih kliničkih studija, u okviru kojih bi bio obuhvaćen veliki broj ljudi različitih starosnih dobi, koje bi trebalo pratiti najmanje pet godina. Dakle, proći će još dosta vremena, dok se tvrdnje o suvišnosti doručka naučno potvrde ili ospore."

Najpoznatije istraživanje koje je zasad potvrdilo savete poznatog ruskog lekara sproveo je dr Devid Levitski na Kornel univerzitetu. Doktor Levitski je otkrio da oni ljudi koji preskaču doručak za nekoliko nedelja znatno smanje kilažu. Ovu teoriju je potvrdio eksperimentom. Polovina učesnika je doručkovala, druga grupa je odbijala doručak. Grupa koja je preskakala doručak dnevno bi u organizam unosila 408 kalorija manje nego ona grupa koja je redovno doručkovala. Prema ovom naučniku, preskakanje doručka se može smatrati odličnim sistemom brzog gubitka težine.

Ishrana

Zbog čega od ugljenih hidrata postajemo još gladniji?

Podeljeno je mišljenje o tome šta dovodi do gojaznosti i zašto žudimo za hranom. Uobičajeni stav, koji imaju mnogi istraživači i klinički ispitivači, jeste da gojaznost izaziva prekomeran unos kalorija. Oni to nazivaju poremećajem "balansa energije" i najboljim lekom smatraju smanjenje unosa ugljenih hidrata (odnosno manji unos kalorija) i njihovo veće sagorevanje.

Ishrana petak 29.03. 19:45 Komentara: 33
strana 1 od 6 idi na stranu