Poznata glumica boluje od Kušingovog sindroma: Evo kako se ispoljava ovo retko stanje

Kortizol je ključan za brojne telesne funkcije – od regulacije krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi do smanjenja upala i upravljanja stresnim situacijama.

Proizvode ga nadbubrežne žlezde, a njegov nivo kontrolišu hipofiza i hipotalamus u mozgu. Međutim, kada je nivo kortizola dugotrajno povišen, dolazi do niza zdravstvenih problema poznatih kao Kušingov sindrom ili hiperkortizolizam, piše NHS.

Priča Ejmi Šumer

Poznata američka glumica i komičarka Ejmi Šumer je 2024. godine otkrila da boluje od egzogenog Kušingovog sindroma, izazvanog primanjem visokih doza steroidnih injekcija. Njena priča je počela nakon što su se na internetu pojavili brojni komentari o njenom "naduvanom" licu tokom televizijskih gostovanja početkom 2024. godine, kada je promovisala novu sezonu svoje serije "Life And Beth".

• Poznata glumica slučajno otkrila strašnu istinu FOTO/VIDEO

U januaru prošle godine, Šumer je u podkastu "Call Her Daddy" detaljnije govorila o svojoj dijagnozi, navodeći da su joj upravo onlajn kritike pomogle da otkrije bolest.

"Pored straha za zdravlje, morala sam da budem pred kamerama dok je internet komentarisao. Ali, hvala Bogu na tome. Tako sam shvatila da nešto nije u redu", izjavila je.

EPA/ANDREW GOMBERT

Glumica je opisala iscrpljujuće preglede koji su usledili: "Bila sam u MRI aparatima po četiri sata, vene su mi se zatvarale od količine izvađene krvi i mislila sam da možda neću doživeti da vidim kako moj sin odrasta."

Kada je konačno dobila dijagnozu, osećala se "kao ponovo rođena".

"Postoji nekoliko vrsta Kušingovog sindroma. Neki mogu biti smrtonosni i zahtevaju operaciju mozga ili uklanjanje nadbubrežnih žlezda. Ja imam vrstu koja će se sama povući i zdrava sam, što je bila najbolja moguća vest", dodala je.

Šumer je iskoristila priliku da pošalje snažnu poruku: "Ovo je dobar primer da nikada ne znamo šta se dešava u nečijem životu. Svi se bore sa nečim. Možda bismo svi mogli da budemo malo ljubazniji jedni prema drugima i prema sebi."

Pozvala je žene da se bore za svoje zdravlje u sistemu koji im često ne veruje.

Koga pogađa i koliko je čest?

Iako Kušingov sindrom može da se javi kod bilo koga, znatno je češći kod žena. Najčešće pogađa odrasle između 25 i 50 godina, ali se može javiti i kod dece. Prema Klivlendskoj klinici, oko 70 odsto obolelih su žene. Reč je o retkom stanju koje pogađa između 40 i 70 ljudi na milion stanovnika godišnje.

Simptomi Kušingovog sindroma

Simptomi Kušingovog sindroma mogu biti različiti i ne moraju se svi javiti kod svake osobe. Među najprepoznatljivijim znakovima su povećanje telesne težine, naročito u predelu stomaka, grudi i gornjeg dela leđa, dok ruke i noge mogu ostati tanke.

Često se javlja i nakupljanje masnog tkiva na zadnjem delu vrata, poznato kao "bivolja grba", kao i crveno, okruglo i otečeno lice.

Ostali mogući simptomi uključuju:

• kožu koja lako dobija modrice
• ljubičaste strije na stomaku, bokovima i grudima
• slabost mišića, posebno u rukama i nogama
• visok krvni pritisak
• sklonost ka dijabetesu
• promene raspoloženja poput anksioznosti, razdražljivosti ili depresije
• smanjen libido i erektilnu disfunkciju
• kod žena, neredovne menstruacije i pojačan rast dlaka na licu i telu (hirzutizam)
• kod dece, gojaznost i usporen rast

Šta uzrokuje Kušingov sindrom?

Glavni uzrok je prekomerna količina kortizola u telu, a razlozi za to mogu biti spoljašnji ili unutrašnji. Najčešći uzrok je egzogeni, odnosno dolazi iz spoljnog izvora – najčešće zbog dugotrajnog uzimanja visokih doza kortikosteroidnih lekova, poput prednizona, koji se koriste u lečenju astme, reumatoidnog artritisa i drugih zapaljenskih bolesti.

Endogeni uzroci, koji potiču iz samog tela, ređi su i najčešće su posledica tumora. Najčešće je reč o benignom tumoru hipofize (što se tada naziva Kušingova bolest) ili tumoru nadbubrežne žlezde, koji podstiču prekomernu proizvodnju kortizola. U retkim slučajevima, uzrok mogu biti tumori pluća, pankreasa ili štitaste žlezde.

Koja je razlika između sindroma i bolesti?

Važno je razlikovati Kušingov sindrom od Kušingove bolesti. Kušingov sindrom je opšti naziv za stanje izazvano viškom kortizola, bez obzira na uzrok.

Kušingova bolest je specifičan oblik sindroma izazvan tumorom hipofize koji proizvodi previše hormona ACTH, koji zatim stimuliše nadbubrežne žlezde da luče kortizol. Kušingova bolest čini više od 70 odsto svih endogenih slučajeva kod odraslih.

Kako se postavlja dijagnoza?

Postavljanje dijagnoze može biti zahtevno jer se simptomi poput umora i gojaznosti često pripisuju drugim stanjima, pa dijagnoza ponekad kasni godinama. Ako lekar posumnja na Kušingov sindrom, sprovodi se niz testova za merenje nivoa kortizola u urinu, pljuvački ili krvi.

Ovi testovi često uključuju 24-časovno prikupljanje urina, merenje kortizola u pljuvački kasno uveče, kao i test supresije deksametazonom. Ukoliko se potvrdi povišen nivo kortizola, rade se snimanja poput magnetne rezonance (MRI) ili CT-a kako bi se utvrdio uzrok i eventualno pronašao tumor.

Mogućnosti lečenja

Lečenje zavisi od uzroka sindroma. Ako je uzrok dugotrajno uzimanje steroidnih lekova, lekar će postepeno smanjivati dozu ili pronaći odgovarajuću zamensku terapiju.

Ako je uzrok tumor, najčešće rešenje je hirurško uklanjanje. U slučajevima kada operacija nije moguća ili nije u potpunosti uspešna, primenjuju se radioterapija ili lekovi koji smanjuju proizvodnju kortizola ili blokiraju njegovo dejstvo.

Komplikacije i prognoza

Ukoliko se ne leči, Kušingov sindrom može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući srčani i moždani udar, visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2, osteoporozu, bubrežne kamence, kao i povećan rizik od krvnih ugrušaka i infekcija.

U pojedinim slučajevima stanje može biti i smrtonosno. Ipak, uz pravilno lečenje prognoza je uglavnom dobra, a simptomi se mogu povući u periodu od nekoliko meseci do godinu i po dana. Ključno je redovno praćenje i saradnja sa lekarom.

Život sa dijagnozom

Život sa Kušingovim sindromom može biti fizički i emocionalno iscrpljujuć. Fizičke promene, poput povećanja telesne težine ili pojačane maljavosti, mogu uticati na samopouzdanje, dok hormonske promene mogu dovesti do depresije i anksioznosti.

Podrška porodice i okoline je veoma važna, a po potrebi i stručna psihološka pomoć. Lečenjem se većina simptoma može povući, što značajno poboljšava kvalitet života. Ukoliko imate simptome Kušingovog sindroma, naročito ako uzimate steroidne lekove, obratite se svom izabranom lekaru.