Kako razmišljaju programeri

Svako ko se okušao u programiranju zna da je strpljivost ključ uspeha. Ponekad, a naročito kada počinjete da učite, provešćete sate tražeći problem u kodu, da bi se ispostavilo da vam fali jedna tačka-zarez. I to je sasvim okej, dok god ste dovoljno uporni da pronađete tu grešku.

Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Petar Slović je jedan od predavača na IT conference koja se održava u okviru ITkonekta, 20. i 21. maja u hotelu Crowne Plaza. Ova konferencija je namenjena iskusnim programerima, a teme i predavači, kao i prijave se nalaze na sledećem LINKU.

Piše: Petar Slović, Team Lead @Quantox Technology

Izvor: it-konekt.com

Najbitnija stvar je - ne smete odustati dok ne rešite problem. Disciplina je ključ.

Kako biti toliko stpljiv i ne srušiti kompjuter sa stola u besu? Počnite da razvijate “Zen of Coding” - morate naučiti da budete smireni, da rastavite problem na manje delove, i metodično prolazite svaki korak dok ne pronađete grešku.

Naučite da koristite Google

Kako postati programer?

Velika greška koja se često javlja kod početnika, naročito u programiranju, je da misle da bi trebalo da sami znaju kako da reše neki problem, provodeći puno vremena pre nego što uopšte potraže pomoć. Prestanite do da radite! Iskusni programeri znaju da je pomoć potrebna apsolutno svakom, i često rado pomažu kolegama, bilo preko interneta, bilo lice u lice.

Ne postoji programer koji može da zamisli svoj posao bez korišćenja Google-a. Svakog dana se srećemo sa novim problemima, i odgovor se najčešće nađe jednostavnim upitom na Google-u. Razlog za ovo je da za svaki problem na koji naiđemo, postoji ogromna verovatnoća da se neko drugi već susreo sa tim istim problemom, našao rešenje, i postavio ga na Internet.

Ali, da biste mogli da pristupite svom ovom znanju, treba znati kako postaviti pitanje. Nekad je dovoljno iskopirati tekst greške koju vam je dao program, a nekad moramo stati i zapitati se “Da je neko drugi imao ovaj problem, kako bi formulisao pitanje?”

Podsetite se ZAŠTO nešto radite

Lako je zaneti se pisanjem koda i postati prezaokupljen pitanjima kao što su “Da li da stavim ovu zagradu ovde, ili u sledeći red?”, “Da li će moj kod raditi dovoljno brzo” ili “Da li sam našao najbolji plugin, ili postoji nešto bolje?”.

Naravno, ova pitanja su sasvim validna, i treba ih pitati. Ali ponekad previše vremena provedemo fokusirani na KAKO nešto radimo. Treba načiniti korak unazad i podsetiti se zašto nešto radimo. Takav način razmišljanja nam daje perspektivu koja nam je potrebna za programiranje.

Magija programiranja je u kreativnom koršćenju ograničenog skupa alata da bismo rešili neki problem. Najveći izazov i krajnji cilj za programera je da postane ekspert u korišćenju svojih alata kako bi mogao da od svojih ideja napravi nešto zanimljivo i korisno. Kod je samo sredstvo za rešavanje problema i pravljenje interesantnih aplikacija, a ne cilj sam za sebe.

Osobine uspešnog programera

Poznajem mnogo ljudi koji su samouki programeri, i mnogi od njih su odlični developeri. Opisaću neke osobine koje sam primetio kod njih, i koje su ih dovele od nikakvog predznanja do sposobnosti da dobro rade posao.

Samo-motivacija

Sposobnost samomotivacije je definitivno neophodna za put od laika do dobrog programera. Ljudi koji su rešili da uče programiranje na fakultetima obično imaju eksternu motivaciju: roditelji, ocene ili pak novac koji plaćaju za studije. To nije dovoljno. Motivacija mora da dođe iznutra. Morate da se zapitate zašto želite da naučite programiranje, i da stalno držite taj cilj pred očima, naročito kada dođete do nečega što je teško ili vam se čini da ne možete da ga savladate.

Upornost

Upornost je osobina koja određuje da li ćete preskočiti jaz između neuspešnog i uspešnog programera. Kada naiđete na nešto što je teško, nešto što ne umete da rešite, baš tada ne smete da odustanete. Upravo u prevazilaženju prepreka možemo steći iskustvo. Kada se bavite programiranjem, srećete se sa preprekama na svakom koraku. Neke probleme koji se čine jednostavnim rešavamo danima. Nekad naiđemo na koncept za koji nam se čini da je toliko komplikovan da ga nikada nećemo naučiti. Ključ je u upornosti. Ne odustajte dok ne rešite problem. Svaki problem može da se reši.

Konstantno učenje i usavršavanje

Ako se odlučite da se bavite programiranjem, budite spremni na stalno učenje. Oblast programiranja stalno i brzo napreduje, tako da znanje koje imate u jednom trenutku možda neće biti dovoljno sledeće godine. Kojim god delom programiranja da rešite da se bavite, uvek će biti tema koje ne znate. Nemoguće je naučiti programiranje jednom i očekivati da je to dovoljno. Učenje programiranja je proces koji nikada ne prestaje. Zbog toga se programeri najčešće specijalizuju za jedan programski jezik.

Obuzdavanje ega

Veliki ego i sujeta mogu jako naškoditi ljudima koji uče ili se bave programiranjem. Ako smo ubeđeni da mi nešto najbolje znamo, nećemo da priznamo grešku ili tražimo pomoć, ako ne želimo da prihvatimo da ne znamo rešenje nekog problema, nikada nećemo uspeti da napredujemo.

Timski rad

Timski rad je jedna od onih izvikanih fraza koja stoji u svakom oglasu za posao, i svakom CV-ju. U programiranju je timski rad zaista bitan. Iako ljudi često imaju sliku o programerima kao o čudacima koji po ceo dan sede za kompjuterom, rade sami i izbegavaju socijalnu interakciju, to je jako daleko od istine. Za projekat na kom radite je bitno da ceo tim dobro komunicira i stalno bude u toku. To podrazumeva stalne diskusije o rešenju problema, dogovaranje o podeli posla, traženje i davanje pomoći drugima i planiranje daljih koraka.

Ovo su izazovi i stvari sa kojima se svakodnevno susreće svako ko se bavi programiranjem. Neke od ovih osobina programerima pomažu da se uspešnije izbore sa njima. Mnogo je lakše ukoliko se od početka trudite da ih razvijete kod sebe jer ćete na taj način spremnije dočekati sve ono što nosi uspeh na vašem radnom mestu.

Vesti

Asus predstavio najtanji laptop na svetu

Kompanija Asus u ponedeljak je predstavila svoj novi model prenosnog računara ZenBook Flip S, najtanji laptop na svetu. Njegova iznosi samo 10,9 milimetara. Dok debljina jednog od njegovih tržišnih konkurnata modela HP Spectre x360 iznosi 13,8 milimetara, dok je kod Appleov modela MacBooka Air ta dimenzija 17 milimetara.

Vesti utorak 30.05. 18:34 Komentara: 33

Sajber virus "WannaCry" delo hakera iz južne Kine?

Stručnjaci za sajber bezbednost ustanovili su da bi sajber virus "WannaCry", koji je ugrozio više od 200.000 kompjutera u 150 zemalja, ranije ovog meseca, mogao biti delo hakera poreklom iz južne Kine, Hong Konga, Tajvana ili Singapura, piše list Saut Čajna morning post.

Vesti ponedeljak 29.05. 09:06 Komentara: 4
strana 1 od 34 idi na stranu