Partizanova šetnja rajskim vrtom ili put krugovima pakla?

Košarkaši Partizana igraće u grupi A u novoj sezoni Evrokupa.

Stefan Nikolić
Podeli
Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto
Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Kada je prošle sezone krenuo Evrokup, malo ko je očekivao da će Partizan tamo biti jedan od najboljih timova. Posle dužeg vremena, crno-beli su sezonu u Evropi startovali pobedom u gostima protiv Venecije.

Sada, godinu dana kasnije, sudbina je ponovo spojila Partizan i Veneciju, ali je takođe spojila Partizan sa Huventudom (najveća utakmica u istoriji srpske klupske košarke je bila u Istanbulu '92 kada je Partizan pobedio Huventud i postao šampion Evrope), ali i sa Burgom u kome su neki bivši igrači Partizana.

Žrebom je određeno da će Partizan igrati u grupi A, gde će se takođe nalaziti Uniks iz Kazanja, Huventud iz Badalone, Rejer Venecija, Bahčašehir Koleži Istanbul i francuski Burg.

Uniks Kazanj

Grafika: Sofascore

Ruski Uniks je trebalo da bude rival beogradskog Partizana u četvrtfinalu Evrokupa 2020. godine, ali je taj meč, kao i celo takmičenje, otkazano zbog pandemije koronavirusa.

Iskusan roster ruskog tima doneo je skor od 6 pobeda i 4 poraza u grupnoj fazi, iza sebe su imahi Brešu sa istim skorom, Huventud i Darušafaku sa po 5-5, da bi kasnije bili drugi u Top 16 iza Monaka, a ispred Ritasa i Galatasaraja.

Kada pričamo o rosteru, moramo spomenuti Aleksa Tajusa, Džamila Vilsona, Džamara Smita (uz Mekaluma najbolji strelac), Rejmara Morgana, Džordana Tiodora i Erika Mekaluma koji su uz pomoć Kuka (bio u timu oko mesec dana), Sergejeva, Likodeja, Klimenka, Uzinskog, Palsona, Koščeeva, Kolešnikova i Kajmakoglua činili veoma kvalitetan sastav koji nije bio potčinjen u tom duelu sa Partizanom.

U timu je ostao trener Dimitrios Prifitis, a trenutno čistu situaciju imaju još samo Džon Braun, Džamar Smit, Džordan Morgan i Pavel Antipov, dok su svi gore pomenuti napustili ekipu.

I dalje će najveći problem za ekipu Partizana biti put u daleki deo Rusije, pa će Vlado Šćepanović i njegovi izabranici morati dobro da se pomuče ne bi li savladali ekipu Uniksa.

Pre otkazivanja sezone, momci u zelenim dresovima su bili četvrti na tabeli VTB lige sa 18 pobeda i 12 poraza i ispred njih su bili moskovski Himki, CSKA i Lokomotiva Kuban, koja je igrala sa Partizanom protekle sezone.

Huventud Badalona

Kada se spomene Huventud svim navijačima Partizana će u glavi biti braća Hofreza i ono istanbulsko finale 1992. godine, kada su crno-beli košem Saše Đorđevića u poslednjim sekundama pobedili Huventud i osvojili Evroligu.

I dan danas su ostali najmlađi tim koji je postao šampion, a ta njihova generacija obeležila je jednu eru evropske košarke. Sada imamo potpuno drugačiju situaciju u obe ekipe.

Huventud je sa skorom 5-5 iz Grupe C otišao u Top 16 fazu, gde su završili treći iza Unikahe i Tofaša.

Severnomakedonski košarkaš Nenad Dimitrijević igrao je briljantno tokom cele sezone i privukao pažnju velikih evropskih ekipa, ali je ostao veran Huventudu, pa je i dalje njihov član.

Uz njega su sjajni bili Šon Doson, Klemen Prepelič (bio najbolji strelac), Alen Omić, pa i Luk Harangodi i niko od navedenih (osim Dosona) nije ostao deo Huventuda, a u tim iz Badalone je, recimo, stigao nekada jedan od najboljih španskih bekova, Pau Ribas.

Ostao je i irsko-kanadski košarkaš Konor Morgan, ali i Havijer Lopes Arostegi, Simon Birgander, kapiten Albert Ventura, dok je potpis Vladimira Bordzianskog i Ferana Basasa iz Burgosa nagovestio da se Huventud neće predavati bez borbe.

U šampionatu Španije baš i nisu blistali i pre prekida sezone sedeli su na 12. poziciji, da bi kasnije u prvoj grupi posle 5 utakmica imali 2 pobede i 3 poraza i časno se oprostili od sezone.

Rejer Venecija

Venecija jeste tim koji je u prvom kolu protekle sezone izgubio na svom parketu od Partizana, ali je isto tako bio i tim koji je uspeo da pobedi Partizan usred Beograda, što je veliki podvig za bilo koju ekipu.

Kada pogledamo njihovo putešestvije, možemo ih svrstati među najbolje timove Evrokupa, imali su skor 8-2 u grupi i bili ispred Partizana, da bi kasnije sa 4-2 bili ispred Breše i Oldenburga i krenuli u napad na evropski trofej.

Venecija je tim koji je u Italiji uspeo da osvoji i šampionsku titulu, zahvaljujući sjajnim partijama Markiza Hejnsa i Mikela Bramosa, to su i uspeli da ostvare 2019. godine, a u ovoj su osvojili kup.

Majkl Vat i Ostin Dej bili su glavni pokretači ekipe, uz pomenutog Mikela Bramosa, a tu su još od domaćih igrača Stefano Tonut, Andrea de Nikolao, Valerio Macola, miljenik dama Bruno Ćerela.

Gašper Vidmar se ustalio na mestu centra, dobio je novi ugovor, isto se očekuje i sa Ostinom Dejem, stigao je i Ajzak Fotu, dok je ostao i Džulijan Stoun, ali i Džeremi Čepel.

Deluje kao da su momci u crvenom dresu pronašli formulu za pobeđivanje i da se drže recepta "kad je dobro ne menjaj". Videli smo koliko su mučili Partizan, koliko su mučili i ostale ekipe, a i svakako se radi o italijanskom šampionu koga ne treba potcenjivati.

Kontroverzni Valter de Rafaele, ostaće na klupi Venecije.

Bahčašehir Koleži Istanbul

Bahčašehir je ekipa koja ovdašnjoj publici nije previše poznata, ali njen tim uopšte nije loš, iako su pred stopiranje sezone u Turskoj bili tek na 13. poziciji na tabeli.

Oni su igrali jako brzu košarku i to po tome bili poznati, a između ostalog, tim je imao nekoliko fantastičnih igrača koji su bili na radaru "večitih rivala" iz Beograda, ali su odabrali najveći turski grad.

Ljudi poput Šona Armanda, Kamerona Klarka, Trea Goldena, Dvajta Hardija, Džadžuana Džonsona, Džamala Džonsa... Oni su poraženi u poslednjem meču od ekipe Ormana, kada je Kristofer Voren ubacio 34 poena.

Krenuli su u renoviranje, pa je stigao meksički plej Aleks Peres koji je igrao za Žalgiris, kao i sjajni Džoš Ovens, Pejton Oldridž, ali i najveće pojačanje u vidu Erika Grina, nekadašnjeg beka Virdžinije Teh i asa Montepaski Sijene, Fenerbahčea, Olimpijakosa, Denver Nagetsa...

Deluje kao da vodeći ljudi Bahčašehira neće dozvoliti dve loše sezone u nizu, a iskorak u Evropi je svakako jedan od imperativa za tim koji pokazuje ambicije, pa se treba čuvati gostovanja u Istanbulu, iako je tim u godini iza nas igrao FIBA Evrokup.

Burg

Za kraj smo ostavili ekipu francuskog Burga u čijim redovima se nalaze i dva bivša košarkaša Partizana, Danilo Anđušić i Džamar Vilson.

Ovaj tim je osvovan još davne 1910. godine, a nalaze se u istočnom delu Francuske, odnosno nekih sedamdesetak kilometara od Liona. Sa klupe ih predvodi stručnjak sa ovih prostora.

Radi se o Savi Vučeviću (stric centra Orlanda Nikole Vučevića), treneru stare jugoslovenske škole koji je jedno vreme vodio i Antverpen i Monako, a maltene čitavu karijeru je rođeni Baranin proveo u Francuskoj.

Burg je sezonu iza nas završio na respektabilnoj petoj poziciji, a uz pomenute Vilsona i Anđušića, ekipu će činiti dvadesetogodišnji Teo Rej i Ugo Benites, kao i "Bosanac" Zekari Rajt, kao i iskusni Zek Pikok nekadašnji student Džordžije Teh, Pjer Pelos, ali i Tibo Daval Brake.

I oni su igrali tu negde na 80ak poena, a udarne igle su bili Džeki Karmajkl i Kris Džonson, kao i Geret Sim, koji više nisu članovi Burga, pa ćemo videti kako će Savo Vučević nadomestiti njihov izostanak.

Raspored

Partizan će sezonu početi u Badaloni protiv Huventuda 30. septembra, zatim će 7. oktobra dočekati Veneciju, pa slede gostovanja Uniksu i Bahčešehiru 14. i 21. oktobra, a sedam dana kasnije Burg stiže u Beograd.

Potom će u Huventud biti Partizanov gost 4. novembra, Venecija će biti destinacija crno-belih 11. novembra, sedam dana kasnije dolazi ruski Uniks, a 9. decembra Bahčešehir, da bi se 16. decembra grupna faza završila u Burgu.

Partizan nije doživeo toliko velike promene u rosteru kako su navijači navikli prethodnih godina, već su doživeli promenu na klupi. Andrea Trinkijeri više nije šef Partizana, to će u budućnosti biti Vlado Šćepanović.

On je kao trener podgoričke Budućnosti imao tu čast da bude 1. na tabeli ABA lige, čak je i pobedio Partizan u tadašnjoj "Hali Sportova" (sada Ranko Žeravica) na Novom Beogradu.

Crno-beli su prethodne sezone po mišljenju mnogih košarkaških stručnjaka bili najbolji tim Evrokupa, definitivno su privukli veću pažnju nego inače, pa ih vrlo verovatno i čeka teži posao.

Pogotovo kada se na to stavi pritisak očekivanja domaće javnosti i "grobara". Mada, timovi još uvek nisu kompletirani, sezona još uvek ne počinje i do samog početka može mnogo toga da se promeni.

Partizan je u svojoj istoriji pored Evrolige osvojio i tri puta Kup Koraća, pa bi se svi navijači prilično obradovali ukoliko bi u vitrine stigao i peti evropski trofej.

Stefan Nikolić

strana 1 od 3 idi na stranu