Perfetto, ragazzo, perfetto

Ima mladost, talenat, čeličnu volju za rad, skromnost, neustrašivost. Brzinu i snagu. Savršene elemente za jedno novo kreiranje teniske istorije, koje se sada, doduše, zapisuje samo u italijanskim okvirima.

Izdizanje iznad Majamija, sa drugim osvojenim peharom Masters serije, dovelo ga je do najblistavije pozicije u karijeri, mesta broj dva.

Sa odličnim pogledom na vrh, sa neke njegove alpske platforme, odakle može da počne planiranje na skidanje Novaka Đokovića sa Mont Everesta.

Ako smo ranije pominjali grudvu snega koja se pretvorila u "lavinu sa Dolomita", ona je postala nešto sasvim uobičajeno ove sezone. 

Janikova lavina zatrpala je sve teniske terene, od Melburna, preko Roterdama, do Majamija. Za neke neočekivano, za neke ne. 

Prvi je Italijan kao broj dva. Prvi je od 2017. i Rodžera Federera koji je vezao titule u Melburnu i Majamiju. Stvarno za respekt.

Teniser iz Južnog Tirola je, u maniru nekadašnjeg skijaša, odlično odvezao spust, potom u slalomskom stilu prošao kraj crvene kapije zvane Karlos Alkaras, i spustio se u ciljnu ravninu.

A kada je skinuo skije i otkačio vezove, mogao je samo da razvuče veliki osmeh - treća titula za ova tri meseca, mesto broj dva i odličan zalet za ono što sledi u nastavku, pred seobu karavana na evropsku šljaku.

I pazite dobro, serija od 22-1 u ovoj sezoni, i 25-1 ako se gledaju i poslednja tri meča u protekloj godini. Perfetto, ragazzo, perfetto.

Nema šta, Novak Đoković može da oseća da mu je u koži teniskog broja jedan, sve nekomotnije. Oseća dah potere na svom vratu, iako njemu u ovoj fazi karijere, bitisanje na vrhu više nije prioritetno. 

Tenis je karavan bez kraja, ciklus koji se nastavlja. I kako jednoj sjajnoj teniskoj priči, garniranoj gigantskim učinkom velike trojke u protekle dve decenije, polako dolazi kraj, na horizontu se prirodno pojavljuju konture novih šampiona, nastavljača, čuvara plamena sporta. Janik Siner je svakako možda i najbolji predstavnik toga što dolazi, uz Karlosa Alkarasa.

Godina 2023. u celini bila je godina Novaka Đokovića, sa tri grend slem titule i jednim finalom.

Alkaras je jahao na talasu pre toga, od US Opena 2022. do Vimbldona 2023, pa je posle toga popustio. Janik Siner je iskoristio da od jeseni prošle godine krene u uspon i evo dokle je dogurao. Nagrađen je za ogroman trud i rad, jer kao pravi šampion ništa ne prepušta slučaju.

Kako u tenisu, kao ni u bilo kom drugom sportu, nema ništa zagarantovano, jer je mnogo toga što iznenada može da promeni tok nečije karijere, tako ni kod Sinera ne možemo da kažemo šta će biti. Nema te kristalne kugle koja će predvideti događaje, ali ako je suditi po dosadašnjim parametrima, onim što je mladi as pokazao do sada, pred njim je blistava karijera.

Ne čudi što su italijanske kolege posle najnovije šampionske epizode momka iz San Kandida, požurile da napišu kako vizija Janika Sinera na svetskom tronu već posle Rolan Garos, više nije utopija! 

Ranjivosti Novaka Đokovića s kraja prošle i početkom ove godine, nahranile su Sinera takvim samopouzdanjem (naročito pobeda u Melburnu), da on s pravom nišani ostvarenje teniskog sna, da postane prvi Italijan sa krunom svetskog broja jedan.

Italija je oduvek imala velikih talenata, odličnih igrača, od Pjetranđelija, preko Panate, ali ne i broja jedan, i razumljiva je tolika euforija na Apeninima; mi smo tako nešto videli pre nešto više od jedne decenije kada je Novak sebi krčio put ka teniskom tronu, na kojem je i sada, 13 godina otkako mu je to uspelo po prvi put.

Ta euforija potkrepljena je realnim brojkama - Janik će na evropskoj šljaci ovog proleća braniti 585 bodova, dok Đokovića koji ima tek nešto preko 1.000 poena prednosti. čeka odbran a 2.315 poena, a Karlosa Alkarasa 2.265, dok Danil Medvedev mora da odbrani 1.280.

Dakle i više nego realna prilika za mladog igrača koji se poput strele odapete iz savršenog luka velikom brzinom ustremio u centar mete.

Da je mladi Italijan na savršeno dobrom putu svedoče njegove reči - "želim da napredujem stalno", "moram još mnogo da radim", "ja sam savim običan momak" "nemam vremena za slavlje, moram da se pripremam za sezonu na šljaci". Sve to rezonuje ono što je pokušao da mu usadi poznati teniski guru, Australijanac Daren Kejhil, uz Simonea Vanjocija i ostatak savršene, skladne ekipe koju upotpunjavaju i Đakomo Naldi i Aleks Vitur. 

Mladi su takvi, slava ume brzo da ih ponese, ali Siner nije od te fele, naprotiv. Lišen bilo kakvog ega, veoma smiren i odmeren u komunikaciji sa novinarima, ali samosvestan i samouveren, primer je kako se čvrstim nogama stoji na zemlji čak i kada vas rezultati vuku gore, u neslućene visine.

Zadatak da mu te "tegove" održavaju oko nogu imaju pre svega Vanjoci i Kejhil, koji veoma pametno rezimira učinak u Majamiju replikom kako je rano porediti ove mlade heroje sa igračima velike trojke. I tu je sasvim u pravu.

"Ne verujem da bi iko trebalo da počne da poredi ove momke sa generacijom Novaka, Federera i Nadala. To što su oni uspevali godinama  da ostvare je izuzetno. Ne verujem da ćemo ikada više videti takav stepen dominacije. Zato ne bih da poredim Janika i Holgera Runea sa generacijama pre, jer to nije korektno. Treba im vremena da se ustale. Nivo je tu, ali moraju još mnogo da pobeđuju da bi se poredili sa velikanima", jasan je Kejhil, koji dodaje da mu se posebno sviđa to što njegov pulen "poštuje maksimalno sve rivale, ali se nikoga ne plaši". 

I sve to apsolutno stoji. Dovoljno je uzeti u obzir recimo da je Alkaras posle trijumfa u Indijan Velsu, u Majamiju izgubio od 12 godina starijeg i iskusnijeg Grigora Dimitrova. Što će reći da su ove nove, slatke teniske voćke, još uvek u fazi zrenja. 

Ipak, činjenica je da su tri najvažnije titule u ovoj sezoni, otišle u ruke klinaca, Alkarasa i Sinera.

Scenario se polako menja, ali videćemo šta će proleće da ispiše.

U svakom slučaju, Novak Đoković, koji je i sam shvatio da mu je potrebna nova varnica, kako bi nastavio da dominira, imaće veliki izazov u nastavku sezone. 

Siner je više nego spreman, a i ne plaši se.