Adio Gorane, ali šta sad?

U oseci titula za teniskog broja jedan od početka 2024. godine, na šta ni on, a ni njegovi navijači nisu navikli, tako nešto ne bi trebalo da bude iznenađenje. Ali ipak, jeste.

Pre svega, jer je Novak, da budemo realni, u finišu karijere, u godinama kada promena trenera i nije tako prioriterna stvar mnogim igračima.

Osim ako niste Đoković, i ako ne znate za one Goranove reči, koje je ponavljao toliko puta - da je "Novak perfekcionista i da uvek ima više aspiracije".

Pitanje koje se sad nameće je - šta sada? Dva meseca pred odbranu trofeja na Rolan Garosu, pred Vimbldon, pred (poslednji?) pokušaj napada na olimpijsko zlato.

• Kraj! Đoković i Ivanišević okončali saradnju
• Raskid Novaka i Gorana – početak kraja posle ATP Finala u Torinu?
• Oglasio se Ivanišević – bez ijedne reči
• Hrvati pišu – Ivanišević morao u Ameriku da mu Novak uruči otkaz

Šta je to što je Novaku sada potrebno u sutonu karijere, u vreme kada su se pojavili mladi lavovi koji su već napali njegov tron, pre svih Karlos Alkaras i Janik Siner?

Nova varnica!

Da budemo iskreni, saradnja Ivaniševića i Đokovića, ma koliko da je bila uspešna, bila je tokom ovih godina i veoma varničava. Kao da ste spojili dva strujna kabla pod popriličnim naponom! Ideja, temperemenata, ličnosti.

Kabal je pregoreo, potrebno je nešto novo, drugačije, neki drugačiji napon za Novaka, kako bi došao do zacrtanog. I bez ljutnje, bez žala za prošlim, hvala od srca Gorane i idemo dalje.

Dokle, druga je stvar. I sa kim, takođe je druga stvar.

Autor ovih redova bio je svedok kada se Goran Ivanišević, vraćajući se sa turnira veterana u Švedskoj, našao na terenima Aorangi parka na Vimbldonu, na prvom treningu sa Novakom Đokovićem.

I kao što je to tada bio šok za sve ("zec iz šešira"), tako je i ovo sada jednako iznenađujuće.

"Da, kažeš broj jedan, ali svi imaju tu želju da budu bolji, pa i on. Novak je perfekcionista i želi da svakim danom bude sve bolji i bolji. To će mu svakako pomoći. On je neverovatan, stalno pita, usvaja, proba, komunicira. Ja sam zaboravio kako to izgleda kad neko s tobom komunicira na terenu. Iskreno, to je zaista lep osećaj", rekao je tada Goran na Vimbldonu.

Pazite dobro, Novak je od tog čudesnog Vimbldona 2019. godine, kada je u onom istorijskom finalu pobedio Rodžera Federera posle skoro pet sati ludila od tenisa, sa Goranom osvojio ni manje ni više nego devet grend slem titula! 

Ako ćemo da poredimo koliko je to - nešto više nego što su osvijili jedan Džimi Konors, Ivan Lendl ili Andre Agasi (po osam). Ogromna zajednička zaostavština.

Goran je u Novakov tim i doveden sa idejom da  Novaku u njegovim tridesetim, da određenu magiju na servisu i to je i učinio. Udarac koji je kod teniskih stručnjaka bio znatno podcenjen kada je reč o Novakovoj igri, doneo mu je toliko sigurnosti, pobeda, titula, rekorda, teniske besmrtnosti.

Gde je škripalo u poslednje vreme kod Novaka?

Pre svega na planu fizičke spreme, ali i u brzini - nedostajali su delići sekunde, na lopte koje je ranije sa lakoćom stizao, sada je za malo kasnio, a sve to je unelo i određenu "zarđalost", kako je Novak opisao svoju igru u početnim kolima Indijan Velsa, "koje se treba otresti".

Za to treba vremena i truda, mnogo rada, a Novak je na to navikao. I upravo nova odluka, ma koliko se učinila iznenadnom, pokazuje da mu je i dalje stalo. Da pobeđuje, osvaja titule, dakle šampionska glad i dalje je tu.

Otuda nova ideja, drugačije mišljenje, može da znači mnogo - to je kao promena vode u akvarijumu, to je kao skidanje određenih okova prošlosti i potraga za nečim novim.

Profimedia

Kakvu to vatru Novak može da pronađe sada, kada je u ovoj fazi karijere, a kada je novi talas uveliko u usponu?

Ne zna se da li tu ima nešto više, ali uz njega je na treningu u Beogradu, u utorak bio i bivši selektor Dejvis kup tima Srbije, Nenad Zimonjić.

Jedan od najboljih dubl igrača proteklih decenija, svojom smirenom, staloženom pojavom, ogromnim iskustvom koje ima, svakako je nešto drugačije u odnosu na Gorana Ivaniševića. Iako su Goran na klupi i Goran nekada na terenu, kao nebo i zemlja. 

Od Novaka zavisi kojim putem će dalje, on najbolje zna šta mu je sada potrebno.

Da li sa Nenadom, Čarlijem Gomesom, ili nekim trećim, možda nije toliko bitno, koliko je važno da se osveži i resetuje pred izazove koji mu slede do kraja godine.

Kao što su Alkaras (Vimbldon) i Siner (Melburn) našli ključ za Novakovu bravu, tako i Novak svojim ogromnim teniskim  iskustvom i znanjem može da im, bar još koji put na velikoj sceni pomrsi račune i uzme još koju veliku titulu. Jer za njih ima vremena, a njemu peščanik polako curi.

Za očekivati je da do polaska u Monte Karlo, početkom aprila, neke stvari budu jasnije. 

Na Novaku je, kao i mnogo puta do sada da pronađe najbolje rešenje, najbolji odgovor. 

Antonio Ahel/ATAImages