Udovičić za B92: Nema jakog sporta bez Zvezde i Partizana

Ministar omladine i sporta Vanja Udovičić bio je gost emisije Sa terena na radiju B92, u kojoj je rekao da će u narednom periodu učiniti bavljenje bazičnim sportom dostupnim svim građanima Srbije. Udovičić je, takođe, istakao da će mu jedan od prioriteta biti izgradnja infrastrukture, ali i da pokuša da izmeni sliku same države u sportu, zato što su sportisti ti koji šalju najlepšu sliku u svet iz Srbije.

Srbija
Podeli

Udovičić je od samog imenovanja na mesto ministra akcenat stavio na amaterski i rekreativni sport, zato što je bitno da se deci približi mogućnost bavljenja sportom.

Bitno je da deca mogu da biraju da li žele da se bave amaterski ili profesionalno i da izbacimo mišljenje da je privilegija baviti se sportom, već mogućnost svakog građanina”.

Ono što je jedan od najvećih problema u Srbiji su skupe škole sportova, koje umnogome upravljaju budućnošću dece.

Vremenom su se promenili odnosi, iskrivila su se verovanja. Prvenstveno moramo da radimo na sportskoj infrastrukturi kako bi deca, ali i ostali građani imali mogućnost da se rekreativno bave sportom. To prouzrokuje i zdraviju naciju. Imamo problem sa klubovima koji naplaćuju članarinu i klubovima koji prelaze zakonsku osnovu naplaćivanja članarine. Bavićemo su u budućnosti tom problematikom, jer problemi ne smeju da prolaze pored nas, pogotovo oni koje identifikujemo. Ne želimo da se ne bavimo problemima, već da ih rešavamo”.

Osnovna delatnost Ministarstva omladine i sporta je bazični sport . U Srbiji se retko kad grade nova igrališta, a čak i kad se izgrade u kratkom roku se unište.

„Na tom primeru se ogleda i celokupan problem srpskog društva. Mi živimo u zemlji u kojoj je sistem vrednosti poljuljan, gde porodica više nema vodeću ulogu u vaspitanju dece i u kom su deca izgubila odnos prema sredini koja ih okružuje. Roditelji nemaju vremena za svoju decu i sve se svelo na komunikaciju preko telefona i preko Interneta. Iz tog razloga, zadatak ovog Ministarstva je da posveti pažnju bazičnom i amaterskom sportu od kojeg će najveću korist imati deca i omladina, a ne profesionalnom, koji se inače u svim krugovima više potencira“.

Univerzitetska liga je jedna od boljih stvari koje su se dogodile srpskom sportu zbog dobre organizacije i spoja profesionalnih sportista i studenata amatera.

„To je jedan od modela koji pokazuje uspešnost vraćanja fizičke kulture odnosno sporta deci. Spoj obrazovanja i sporta je najbolji model za budućnost i zdrav razvoj jednog deteta. Deca treba da se ’inficiraju’ sportom u ranom periodu života jer to pospešuje njihovu odgovornost i daje im osećaj pripadnosti što znatno smanjuje mogućnost da kasnije podlegnu lošim uticajima koji dolaze sa ulice“.

Izgradnja infrastrukture biće jedan od prioriteta ministra, koji je na toj funkciji tačno 50 dana.

Znamo da postoje problemi, posebno sa bazičnim sportovima – atletikom, plivanjem i gimnastikom – za koje ne postoji dovoljno adekvatnih uslova. Zadovoljan sam tempom izgradnje hale za atletiku, koja bi u naredne dve godine trebalo da postane potpuno funkcionalna i omogući našim sportistima rad tokom cele godine”.

Kao neko ko je bio vrhunski vaterpolista Udovičić je svestan problema u srpskom sportu. Ipak, pored loše infrastrukture i malog broja bazena, vaterpolo je jedan od najtrofejnijih sportova u zemlji.

Infrastrktura vodenih sportova je na jako niskom nivou, ali takođe i u atletici koja je kraljica svih sportova. To je poražavajuće, kao i činjenica da sve veći broj dece ne zna da napravi dvokorak, kolut napred i zvezdu, što je ranije bilo neophodno da bi se dobila prolazna ocena na času fizičkog vaspitanja u mlađim razredima. Zato raste broj dece sa krivom kičmom, kao i problem gojaznosti kod dece, pred kojim ne smemo da ostanemo slepi“.

Država izdvaja samo 0,23 odsto iz svog budžeta za troškove sporta u Srbiji, iako je sport najbolja slika ove zemlje, a sportisti njeni najveći ambasadori.

„Država mora da promeni svoj odnos prema sportu što će automatski da pospeši i odnos prema finansiranju i raspoređivanju sredstava kojima raspolažemo. Novca ima, ali nema ljudi koji će posvetiti dovoljno vremena kreiranju projekata koji bi popravili stanje sporta u zemlji. Većina odluka donosi se paušalno i zato mnogi projekti nisu realizovani do kraja. Najveći problem ipak je u ljudima koji vode sportske klubove u Srbiji. Dugovi klubova, kojih ima sve više, nisu nastali preko noći i vreme je da se suočimo sa njima, a ne da ih guramo pod tepih. Zato sam i prihvatio poziv ove Vlade koja stvarno želi da napravi promene i koja ima konkretne planove kako da pristupi postojećim problemima“.

Uloga Ministarstva sporta pogrešno je percipirana u medijima. Incidenti na utakmicama , privatizacija i školski sport, dovode se u direktnu vezu sa Ministarstvom sporta i omladine, iako to nije isključivo njihova odgovornost.

„Privatizacija je jedan od glavnih problema koji se pripisuje isključivo Ministarstvu omladine i sporta, što je nedopustivo. Ministarstvo omladine i sporta treba da sakupi sve evidencione prijave i da predloži određene modele koji su prihvatljivi za pojedinačne klubove u različitim sportskim granama i sve to da preda Agenciji za privatizaciju (APR). Ovom problematikom treba se ozbiljno pozabaviti i mi ne bežimo od toga. Osim privatizacije, tu je i nasilje na sportskim takmičenjima, ali i vraćanje sporta u škole što je trenutno problem broj jedan ovog Ministarstva. Na nama je da vratimo fizičku kulturu na mesto na kojem je nekada bila, tako što ćemo, između ostalog, osposobiti fiskulturne sale, ali i sugerisati Ministarstvu prosvete kao i ostalim nadležnim institucijama kako da se pozabave ovim problemom. Deca su nam najvažnija i bitno je da sva nadležna ministarstva odgovorno i ujedinjenim snagama pristupe ovom problemu“.

Uloga države u finansiranju sporta je velika, naročito uloga lokalne samouprave.

„Klubovi se moraju osposobiti kako u većim tako i u manjim gradovima, ali pre svega u nerazvijenim delovima zemlje gde su preko potrebni prvoligaši. Ministarstvo omladine i sporta zajedno sa gradskim Savezima mora zajedno da se pozabavi ovim problemom. Jedna od najvećih grešaka lokalnih samouparava je ulaganje u sportove koji su sami po sebi skupi. Svuda postoje lični interesi, ali ljudi bi trebalo da shvate da se moraju razvijati i oni manje popularni sportovi“.

Situacija u srpskom sportu je alarmantna, prvoligaški sport ne postoji u čitavim delovima države – uz istočnu granicu Srbije, od Dunava do Preševa, šest okruga koji pokrivaju 20 posto površine i imaju 11 posto stanovništva Srbije ukupno imaju jedan prvoligaški klub u 14 elitnih liga.

Meni je neverovatno da, recimo u Nišu, ne postoji nijedan klub koji bar konkuriše za trofej u nekom sportu. Mi u ministarstvu nemamo mogućnost odlučivanja, ali možemo da damo adekvatnu preporuku lokalnim samoupravama. Šteta je što su neke sredine, koje su još u doba SFRJ imale jake sportske ekipe, posustale u tome. Razumem da u tim sredinama mnogi smatraju da postoje drugi prioriteti u odnosu na vrhunski sport, ali i onaj deo koji se uloži u sport često se ulaže bez jasnog plana“.

Evidentno je da mnogi ljudi zaduženi za klubove i saveze nisu dobro radili svoj posao u prethodnom periodu.

Imate situaciju sa klubovima koji su u velikim dugovima, i neko će morati da polaže račune zbog toga. Ali nije samo to problem - mi smo pre 20 dana pozvali klubove da popune evidencione prijave, i do apela prošle nedelje to nije učinila ni polovina klubova, iako su to dužni po zakonu koji je na snazi tri godine. Mi imamo pravo da ugasimo sve one koji se ne prijave”.

Sve se na kraju svodi na Zvezdu i Partizan.

„Istina, ali nema jakog sporta bez Zvezde i Partizana. Ovo se najbolje vidi na primeru vaterpola tokom prošlogodišnje sezone , kada je iznenadno ojačanje Zvezde podstaklo i formiranje Radničkog. S druge strane, ljudi su prezasićeni centralizacijom u Beogradu i željni su da vide i druge klubove koji mogu ravnopravno da se takmiče protiv dva najjača kluba u zemlji. Jačanje manjih klubova doprinosi napretku srpskog sporta u celini, što samo može pozitivno da utiče na Partizan i Zvezdu“, rekao je Vanja Udovičić za B92.