Utorak, 25.01.2022.

13:45

Šapo u Mekovoj koži

Svemu smo se nadali u Melburnu, ali ne i da vidimo Denisa Šapovalova pomalo u koži Džona Mekinroa.

Autor: Zoran Kecman  |  Izvor: B92

Šapo u Mekovoj koži
Foto: Profimedia

I dok je Amerikanac, dremljivih očiju iz svog njujorškog stana, na svom ekranu, gledao šta se to dešava nekoliko hiljada kilometara dalje od njegove sofe, Kanađanin je u meču protiv Rafaela Nadala prikazivao da nije nimalo lošiji od Big Meka kada je potrebno svađati se sa sudijama.

Naprotiv, imalo je to nekog posebnog, buntovničkog šmeka u milenijalskom maniru. Ali, nije vredelo. Stari borci su te lekcije odavno naučili i znaju kako da se nose sa njima.

Nadal je – preživeo. U meču koji je delovalo da će biti još jedna neočekivano lagana melburnška limunada za Španca, videli smo sve – i odlične poene i svađu sa sudijom, i bliski duel oči u oči na mreži i pet setova. I samo je ishod, jednako, očekivan.

Koliko puta smo već najavljivali da neki novi, mladi, beskrajno talentovani igrači, među kojima je i Šapovalov, stupaju na scenu?

Ta fraza „njihovo vreme dolazi“, toliko se otrcala, da njihovi pokušaji da to dokažu na terenu, tamo gde klasa biva testirana, deluju naivni i smešni.

Nije dobro za mlade igrače da se iz godine u godinu opisuju kao „oni koji dolaze“. Prosto, ta njihova budućnost, jednom mora i da dođe, taj futur mora da se pretvori u prezent, u momenat pobede, sada, ovde, na ovom terenu!

A kad je bila šansa, ako ne sada, Denise?
Foto: Profimedia
Ovako, sve to deluje kao jurnjava psića za sopstvenim repom! Ta njihova budućnost, nikako da dođe.

Imao je i Šapovalov, sa svoje 22 godine, priliku da se suoči sa Rafom, od 35 godina. Mlađi, u boljem ritmu, bez problema i povreda poput protivnika, koji nije igrao šest i kusur meseci, pa je opet ostalo na starom, tresla se gora, rodio se miš.

Još jednom smo bili svedoci situacije gde mlađi igrači, kada se nađu preko puta nekog od članova igrača velike trojke, igraju kao paralisani.

Čime to Nadal, Novak ili Federer uspevaju da zalede krv u žilama svojih protivnika još pre nego što izađu na teren? Kakav je to nevidljivi, šampionski otrov?

Potrošiti dva seta u sređivanju sopstvene igre i misli je poklon kakav igrači poput Nadala surovo kažnjavaju; njemu se retko kada u karijeri i desilo da izgubi meč posle početnog dobijenog seta, a kamoli dva.

Šapovalov, jednostavno, sporo uči. Kao da voli da ponavlja greške iz prošlosti i to je velika šteta, jer je momak zaista enormnog potencijala i izuzetno atraktivne igre.

I on je kao i Nadal levak, kao pojava na terenu deluje zaista markantno, ali glava, glava je taj problem koji ga drži u tom večitom međuprostoru od petog do 15. mesta u kojem su oni koji su taman tu, da prete onima na vrhu, ali nikad ne uspeju da se popnu na njega.

Bila bi šteta da Denis sav taj potencijal ne pretvori u srebrninu, ali nikoga, posle ove epizode u Melburnu ne bi iznenadilo da još dugo ostane tragajući za rešenjem sopstvenih rebusa. Barem je bilo komično, jer ko bi, ako ne konfliktni Karlos Bernardes, mogao da se nađe u takvom teniskom sosu?

Brazilac je po ko zna koji put kada igra Nadal, tolerisao njegovo prekoračenje vremena, da je u glavi Šapovalova prosto pukao feder i reči su izletele, taj rafal verbalnih metaka nije mogao da se zaustavi.

„Pustio si sat pre 45 sekundi i on sad nije spreman da igra. Pustio si sat i on još ne igra. Moraš da ga opomeneš“, grmeo je Denis.

„Da, evo sad ga opominjem, ali jesi li ti spreman da igraš?“

„Kazni ga“, tražio je Šapovalov.

„Za šta?“, stigao je odgovor.

„Pa nije spreman da igra“, objasnio je Denis.

„Da, ali ni ti nisi sada spreman da igraš, jer si došao da pričaš sa mnom“, kaže mu Brazilac.

„Šališ li se ti to sa mnom?“, čudio se Kanađanin.

„Ne šalim“, hladno odgovara Karlos.

I onda sledi rafal bez kontrole – „Svi vi momci ste korumpurani“, sumirao je razgovor Šapovalov. Kasnije se ujeo za jezik, rekao da nije smeo tako da se izrazi, ali to je bilo u vatri trenutka.

Još komičnije je delovalo kada je Bernardes gledao u Šapovalova kada se Rafa spremao da servira.

„Šta hoćeš“, pitao je sudija Kanađanina.

„U šta ti gledaš?“, pitao ga je Denis.

„Ti si gledao u mene, bilo je osam sekundi da servira. Šta želiš? Zašto gledaš u mene, imaš sat, gledaj tamo. To me uznemirava“, brecnuo se sudija na čuđenje Šapovalova.
Foto: Profimedia
U jednom je mladi buntivnik u pravu – svi teniseri trebalo bi da imaju jednak tretman. Denis je samo to tražio, dajući primer kako njemu prošle godine, na istom mestu, nije bilo dozvoljeno da ode u toalet posle četvrtog seta, dok Nadalu jeste. I tu gađa u metu, zaista ne bi smelo da bude povlašćenijih.

A Rafa? Sve je to lukavo upijao, „kulirao“ je na melburnškom suncu dok se Denis nervirao.

Ako ništa drugo, barem se pokazalo da je Nadal i te kako ranjiv, da ume da počne da promašuje, da gomila duple greške, mada su one, bile verovatno uzrokovanje željom da se što pre poen reši servisom jer je osećao bolove u predelu stomaka zbog čega je tražio medicinsku pomoć.

Ni to nije bilo dovoljno da se Šapovalov, koji je sredio igru u trećem i četvrtom setu, dokopa pobede.

„Jedan loš gem u petom setu i odmah sam kažnjen“, sumirao je posle svega svoju sudbinu.

To je taj jedan ogroman gem razlike u kojem šampion iskoristi svoju šansu, a protivnik uprska svoje, poput Denisa. U tenisu nema popravnog, odmah se ili gubi ili dobija.

Ne znam, ali čini mi se da ovi današnji, „virtualni“ klinci, vole mnogo da razmišljaju u stilu „šta bi bilo kad bi bilo“.

Australijan open, kao večiti predvodnik inovacija u svetu grend slemova, omogućio je ove godine i surfovanje u onom što nazivaju „metaverzumom“, šta god to bilo.

Virtualno iskustvo preko virtualnih platformi, za neke virtualne tokene...

Ko zna, možda i Denis nakači set virtualnih naočara i odigra ponovo, u tom nekom metaverzumu, meč sa Nadalom. I možda tamo i pobedi!

Izgleda da jedino tako i može. Realnost je surova, otrežnjujuća, ali za one koji su spremni da se uhvate u koštac sa njom, i lekovita. Dok je tamo, u svetu virtualnog, sve moguće.
Foto: Profimedia
I dok Nadal krči sebi put ka novom finalu, dotle uveliko traje australijska žurka u triju Kirjos-Kokinakis-Barti.

Dobili su svoju zanimaciju i domaćini koji su sada izgleda bliže nego ikad da imaju taj svoj „Barti parti“, mada nikog ne bi iznenadilo da razigrani Nik i Tanasi prigrle i trofej u dublu, pa to bude dupla australijska priča.

Bartijeva deluje surovo na terenu, njeni slajs bekhendi tako „režu“ u visini kolena protivnica, da padaju jedna za drugom kao pokošene. Ešli je zrela za novi slem, ovog puta kod kuće, među svojima, ali ni hirovita Medison Kiz nije za potcenjivanje.

A dotle, Novak Đoković sluša vesti iz Londona i Pariza.

Kažu da sada može, pod novim uslovima, da igra na Rolan Garosu i Vimbldonu.

Dakle, eto novih šargarepa na štapu. Kao da ne znamo da to već sutra, voljom pojedinaca, mogu da promene.

I tu bih ostao oprezan, poželjno je da se previše ne ponadamo.

Danajci darove nose, znamo šta to znači...

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 11

Pogledaj komentare

11 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: